Gorbačov je naseo na laž da se NATO neće širiti na postsovjetski prostor, da NATO neće u svoje članstvo primati države bivše članice Varšavskog ugovora, a pogotovo da neće primati nove države, bivše sovjetske republike. Gorbačov je u sve to poverovao, a događaji posle pokazuju da ga je Zapad bezočno prevario.
Sličan naivac bio je i Boris Jeljcin, koji je poverovao u obećanja Zapada da prihvata Rusiju kao ravnopravnog partnera i da Zapad neće koristiti svoju pobedu u Hladnom ratu zarad geostrateških interesa. Dva ruska naivca u samo 15 godina njihove vladavine, pa da šteta bude katastrofalna.
Za razliku od njih, general Ratko Mladić je dva puta poverovao Zapadu. Prvo je bivši predsednik SAD Džimi Karter negde krajem 1994. i početkom 1995. godine dolazio na Pale da se dogovori oko lobiranja u srpsku korist. To je srpska strana platila milion dolara, plus žuti džemper koji je lično isplela i Karteru poklonila Ljiljana Karadžić, supruga Radovana Karadžića. To lobiranje se odnosilo na dogovor da Srbi isprazne prostore na zapadu Republike Srpske, pre svega opštine Ključ i Jajce i još neke druge, a da će zauzvrat Srbima pripasti Tuzla, Srebrnica, Goražde, Žepa…
Srbi, i političari i generali, u to su poverovali, jer je Karter tvrdio da je to dogovor sa Vašingtonom. Kada je u leto 1995. godine krenula operacija hrvatsko-muslimanskih snaga, iz opština na zapadu Republike Srpske prvo su pobegle političke strukture SDS-a, znali su za dogovor, zatim vojne jedinice, i na kraju je u bežaniju krenuo i narod.
Kada je rukovodstvo sa Pala upitalo Kartera, šta bi sa Tuzlom, Goraždem i ostalim mestima, koje Srbi treba da dobiju kao kompenzaciju za napuštene opštine na zapadu, odgovor bivšeg američkog predsednika bio je: „Vi Srbi ste nas nekoliko puta već zajebali, možemo i mi vas jednom“. Prevareni i Karadžić i Mladić. Ode milion dolara, plus žuti džemper…
Drugi put kada je Zapad prevario generala Mladića bilo je puštanje dvojice oborenih i zarobljenih francuskih pilota u jesen 1995. godine. Ratifikacija Dejtona došla je u pitanje, jer je tu ratifikaciju upravo Pariz uslovljavao puštanjem na slobodu dvojice pilota sa oborenog „miraža 2000“.
U Zvornik, u Republiku Srpsku, radi toga je doputovao i general Duen, načelnik Generalštaba Oružanih snaga Francuske, kome je general Mladić predao pilote.
Bio sam tamo tog jutra i kada sam upitao saradnike generala Mladića šta tim gestom dobija Republika Srpska, a šta general, rekli su mi da Republika Srpska dobija francusku humanitarnu pomoć, a Mladić čvrste francuske i američke garancije da nikada neće biti suđen pred bilo kojim međunarodnim sudom. I general Ratko Mladić im je naivno poverovao. Ili istorija na delu potvrđuje koliko su Srbi i Rusi zaista braća. U verovanju Zapadu…
