Bivši ministar odbrane i penzionisani štabni brigadir Hrvatske vojske Ante Kotromanović je, povodom prvostepene presude Mladiću na doživotnu zatvorsku kaznu, kazao da nije siguran da je to primerena kazna za bivšeg generala, s obzirom na to šta se, kako je rekao, sve događalo od 1991. kad je postao zapovednik Kninskog korpusa pa do zadnjih ratnih operacija koje su se događale u BiH.
„Zaslužio je, s obzirom na broj žrtava koje je ostavio iza sebe, puno veću i goru kaznu“, rekao je, a na konstataciju da je ovo ipak najstroža kazna zaprećena međunarodnim pravom, Kotromanović kaže:
„Bez obzira na to što se radi o najstrožoj kazni, šteta što za ovakvu kvalifikaciju zločina, genocid u Srebrenici i sve druge zločine na prostoru BiH i Hrvatske, ne postoji nešto više od toga. Nisam zadovoljan jer su i njegovi naredbodavci ostali gotovo nespomenuti. Mladić je činio takve strahote u ime jedne puno šire politike koja je bila razrađena u Beogradu“.
Govoreći o ličnom iskustvu s Mladićem, Kotromanović kaže da je on komandant Kninskog korpusa, protiv kojeg se Hrvatska borila, a u BiH je, podseća, bio zapovednik „vojske protiv koje smo izveli niz složenih operacija i na kraju ga porazili“.
„Iako je završio vojnu školu JNA, o njemu nikad nisam razmišljao kao o nekom velikom vojnom strategu, uostalom, mi smo tu takozvanu struku doveli do višekratnih poraza. Ali, što se tiče samog Mladića, imali smo dosta bliski susret 1991, dok sam bio u specijalnim jedinicama. On je putovao prema Hrvacama kod Sinja na pregovore s Ivom Čovićem, a mi smo bili tad već nekoliko dana u neprijateljskoj pozadini“, naveo je Kotromanović.
U daljoj priči navodi da je napravljena jedna akcija na borbena vozila koja su nailazila iz smera Vrlike, a u jednom od tih vozila je, što mi tada nismo znali, bio i Ratko Mladić.
„Tad smo prvi put koristili zolje u akciji i ja sam iz tog oružja pucao na borbeno oklopno vozilo u kojem je bio Mladić. Ali udaljenost vozila je bila samo 4-5 metara, a zolji je potrebno minimalno 70-80 metara da se aktivira. I projektil je, naravno, napravio rikošet, odbio se od vozila i eksplodirao stotinjak metara dalje. Kad je Mladić nakon toga došao u Hrvace, pričao mi je Čović, pretio im je, vikao i gotovo ih zarobio. No, mi stvarno nismo tad znali da je on unutra. Jednostavno smo izvršavali svoje zadatke specijalnih jedinica“, rekao je Kotromanović.
Potvrdio je da se hrvatska vojska tada bavila gerilskim ratovanjem u neprijateljskoj pozadini i to, kako je rekao. „jako puno“, te da su „s briljantnim, genijalnim momcima izveli pedesetak diverzantskih akcija na neprijateljskoj teritoriji“.
Kotromanović smatra i da sud u Hagu nije ispunio svoju pravni, pa i istorijski zadatak.
„Dok su bile aktualne optužnice protiv generala iz Hrvatske, sve vreme sam tvrdio da je to politički sud. Tako se i ponašao. Oni su birali ljude koje će optužiti — tu prvenstveno mislim na ljude iz Hrvatske jer o tome najviše znam. Hag je imao priliku da kazni sve one koji su organizirali i sproveli zločine, nažalost, ponašali su se kalkulantski i kako kažu dolje u Dalmaciji, kao ’kilave babe‘. Predugo to traje. Na kraju, ti su ljudi, te sudije i administracija, imali i ogromne benefite i plate, njima je bilo lepo na ovakav način da rade i da žive. Pravda i pravednost u nekim su slučajevima ostali u drugom planu“, naveo je.
Upitan da li misli da bi bilo bolje da tog Suda nije ni bilo, ili su ipak i ovakve odluke koje ocenjuje „kilavim“ bolje nego da nije bilo nikakvih, Kotomanović kaže da nema konačan sud.
„U svakom slučaju puno žrtava i nevinih ljudi je ostalo nezadovoljno. I mi smo sad nezadovoljni zato što Mladić nije osuđen za Škabrnju i za mnoge zločine u Hrvatskoj. U mom selu, Potravlju je ubijeno na desetke ljudi uključujući i moje članove porodice. Minirana je brana Peruća, što je lično naredio Mladić. I šta se dogodilo? Ništa. Znači, ne samo da nije osuđen on, koji je bio na čelu Kninskog korpusa, nego je i po dubini malo ljudi osuđeno i tu je u potpunosti zakazalo i hrvatsko pravosuđe“, smatra Kotromanović.
