Poznati pevač iz Obale slonovače Alfa Blondi je pozvao da se održe protesti oko libijskih diplomatskih predstavništava u svetu i da se na taj način izrazi nezadovoljstvo trgovinom ljudima. Prošlog vikenda jedan takav protest je održan u Parizu, gde inače živi veliki broj migranata iz severne Afrike. A Blondi i njegovi istomišljenici i te kako imaju razloga za svoje akcije.
Afrika (p)ostaje žrtva transnacionalnih kompanija koje besomučno iznose prirodna bogatstva i sirovine, a stanovništvo drže u jezivim životnim uslovima. Očigledno više nije tajna da se ljudima, ekonomskim migrantima iz zapadne Afrike otvoreno trguje na „javnim pijacama robova“ po čitavoj Libiji. Migranti koji preko Libije žele da se iz „crne Afrike“ dočepaju Evrope i životnih uslova dostojnih čoveka, često postaju žrtve trgovaca ljudima.
Preživeli nevoljnici su aktivistima Međunarodne organizacije za migracije (MOM) svedočili da po čitavoj Libiji postoje takva „prodajna mesta“. Aktivisti takođe govore da što su prisutniji na teritoriji te nesrećne države, sve više se i sami uveravaju u tvrdnje preživelih i odbeglih robova.
Jedan od preživelih robova, rodom iz Senegala, ispričao je aktivistima MOM kako je na putu ka boljem sutra postao žrtva trgovaca ljudima koji su ga čak preprodavali. Drugim rečima, postoje manji „zatvori“ u koje dospeju oni koji nemaju dovoljno novca da plate švercerima, gde ih nemilice teraju da rade po čitav dan. Potom ih prodaju većim zatvorima odakle bi nevoljnici najčešće završavali na trgovima, kao roblje.
Marsel de Suza, predsednik Ekonomskog društva zapadnoafričkih država, povodom čitave te situacije za Sputnjik govori da su to izuzetno tužne okolnosti, koje vređaju čitavo čovečanstvo:
„Tako nešto se dešavalo u prethodnim vekovima, niko nije mogao da poveruje da će se ljudima trgovati i danas. Tim nesrećnim ljudima trguju, prodaju ih da bi radili na poljima, u fabrikama. Moramo nešto da učinimo protiv te pojave.“
U subotu, 18. novembra, ispred Ambasade Libije u Parizu okupilo se oko hiljadu demonstranata. Istog dana je organizovana protestna šetnja, tokom koje je jedna od učesnica razgovarala sa novinarima Sputnjika i rekla da je do svega ovoga došlo nakon svrgavanja Gadafija.
„Nakon intervencije zapadnih država i svrgavanja predsednika Gadafija, preko Libije idu reke migranata, jer u državi vlada potpuni haos. Migrante bukvalno love nekakvi odredi narodne milicije, a libijske vlasti se prave kao da ništa ne vide i ne znaju. A sve znaju, pa oni sami takođe čine te odrede“, revoltirano govori učesnica protestne šetnje.
Isto mišljenje deli i Žan Pol Gurevič, međunarodni konsultant, autor studije o Africi, islamizmu i migracijama.
„Ta situacija traje više od godinu dana, a mi smo na nju i ranije upozoravali. Međutim, kada smo u početku ukazivali na taj problem, oni koji su danas ’zatečeni‘ razvojem situacije, tada su nas optuživali da smo ultradesno orijentisani“, rezignirano ocenjuje Gurevič.
Naš sagovornik dodaje da je strašno i to što ljude prodaju, ali i to što ih neko kupuje i kaže da su i jedni i drugi podjednako odgovorni za tu situaciju.
Gurevič ukazuje i na to da francuske vlasti tek sada ozbiljnije počinju da se bave tim problemom, ali, prema njegovom mišljenju, koraci koji će tim povodom biti preduzeti neće rešiti problem. Naime, ideja je da se lokalno, na afričkom tlu, otvore centri za razmatranje mogućnosti izdavanja azila.
„Međutim, ekonomski migranti, znajući da ne mogu da dobiju azil, a time i mogućnost da se dokopaju Evrope, svakako se neće obraćati tim centrima. Oni će opet nalaziti zaobilazne načine i švercere ljudima kao i do sada“, razočaran je Gurevič.
