Odluka Brisela je, prema rečima istog izvora, da to pitanje bude razmotreno sa Rusijom, tako što će najpre o tome razgovarati stručnjaci, a zatim će inicijativa biti predata stalnim predstavnicima na glasanje.
Ruski eksperti, međutim, sumnjaju da je scenario u kojem Amerika razmešta dodatno nuklearno oružje u Evropi moguć, ali ne isključuju da Vašington proturanjem takvih vesti „opipava puls“ Rusije i svojih evropskih saveznika.
„Dok su još odnosi Moskve i Vašingtona bili konstruktivni, američki eksperti su uvek isticali da je ’trenutno u Evropi raspoređeno dovoljno američkih snaga‘, da je to optimalna konfiguracija i da ne treba ništa dodavati. Zbog toga sumnjam da su perspektive jačanja grupacija nuklearnih snaga u Evrope realne. Jedino objašnjenje tog mogućeg nuklearnog jačanja, a koje nema veze sa Rusijom, može da bude poboljšanje odnosa Izraela i SAD i tradicionalni izraelski strahovi, koji su izazvani jačanjem raketnog potencijala Irana. S druge strane, ta novost može da bude i pokušaj ’ispipavanja terena‘, ’opipavanja pulsa‘ Moskve i evropskih partnera na moguće planove Vašingtona, zato što je dodatno razmeštanje nuklearnih snaga ozbiljan i mukotrpan rad, koji podrazumeva preispitivanje koncepcije vojnog prisustva u Evropi i modela po kojem su ove snage raspoređene“, kaže za Sputnjik vojni analitičar Boris Podoprigori.
Moskva će uvek biti protiv
Ekspert ističe da bi eventualno razmeštanje dodatnog nuklearnog naoružanja u Evropi još više produbilo jaz između Moskve i Vašingtona, a da Rusija u tom slučaju ne bi samo „nemo posmatrala“.
„Što se tiče razmatranja te teme sa Rusijom, nije mi jasno šta bi oni hteli da čuju od nas? Odobrenje?! Njega nikada neće dobiti. Moskva će uvek biti protiv toga, zato što bi to, ne samo za Zapad, već i za Rusiju, značilo ozbiljnu promenu modela na osnovu kojeg su raspoređene ruske snage na granicama, uključujući i nuklearne. Osim toga, takav korak Sjedinjenih Država doveo bi u pitanje poverenje između Vašingtona i Moskve. Između ostalog, ako vi planirate da jačate sistem za koji ste govorili da se neće menjati, onda ta nepredvidljivost može negativno da utiče na nivo saradnje po pitanjima koja su od strateškog značaja, kao što je kontrola nuklearnog oružja“, rekao Podoprigori.
Stručnjak je dodao i da bi većina evropskih zemalja želela da čuje jasan stav Vašingtona.
„Evropa ne želi da se bavi glasinama i prognozama, već da čuje jasan odgovor — zbog čega je sve to potrebno“, kazao je on.
U pet zemalja NATO-a 150 nuklearnih bojevih glava
Informacija o razmeštanju nuklearnog oružja u Grčkoj pojavila se pre nekoliko meseci, a grčki mediji su pisali da se u te svrhe priprema aerodrom u Araksosu, na Peloponezu. Konkretno, bilo je reči o tome da će u Grčku biti prebačeno nuklearno oružje iz turske baze Indžirlik, gde se još od Hladnog rata nalazi 50 atomskih bombi tipa B61.
Te vesti su izazvale oštre proteste u grčkoj javnosti. Opština grada Patre je jednoglasno osudila planove o razmeštanju nuklearnog oružja u Araksosu i zatražila je od Vlade Grčke da se oglasi i javno kaže da li postoje takvi planovi i ako postoje zahtevali su da se od njih odustane.
Ministar spoljnih poslova Grčke Nikos Kocijas je, na konferenciji za štampu u oktobru, rekao da nema ni govora o skladištenju nuklearnog oružja na teritoriji Grčke, a takođe i izvor u Ministarstvu nacionalne odbrane Grčke je potvrdio Sputnjiku da se ta tema ne razmatra.
Prema nedavno objavljenom izveštaju Parlamenta Turske, u pet zemalja NATO-a razmešteno je oko 150 nuklearnih bojevih glava. Atomsko oružje se nalazi u avio-bazama u Belgiji, Nemačkoj, Italiji, Holandiji i Turskoj. Sve te zemlje su članice Alijanse, ali same nemaju nuklearno oružje.
To je prvi put da se Italija spominje kao zemlja u kojoj se čuva nuklearno naoružanje.
Naime, u izveštaju koji je dobio naziv „Podaci o nuklearnom naoružanju“, navodi se kako se oko 6.800 nuklearnih bojevih glava u vlasništvu Vašingtona nalazi širom SAD i još 14 država saveznica.
