Dok predsednik RS Milorad Dodik poziva opoziciju na konsenzus oko vraćanja otetih nadležnosti Republici Srpskoj, u Banjaluci je održan sastanak predsednika vladajućih i opozicionih stranaka sa predsednikom Parlamenta Nedeljkom Čubrilovićem.
Tokom nedelje biće, najavio je Čubrilović, formirana komisija koja će za cilj imati usaglašavanje političkog sporazuma vlasti i opozicije u RS, a na sastanku je razgovarano o odnosu vlasti u RS i BiH, odnosima unutar BiH, funkcionisanju pojedinih sistema u RS i BiH, kao i o, kako je Čubrilović rekao, reflektujućem uticaju spoljnog faktora.
Opozicija je predložila sporazum o principima političkog delovanja i koordinacije, a kao njihovi glavni zahtevi navode se osnivanje etičkog komiteta, donošenje zakona o poreklu imovine i privremena uprava za javne medijske servise RTRS i agenciju SRNA, što je, prema rečima analitičara Anđelka Kozomare, glavni zahtev opozicije bez koga — nema dogovora.
„Opozicija je saglasna sa Dodikom da je Dejton dobro očerupan na štetu Republike Srpske i predstavnici opozicije su to više puta javno isticali. Međutim, oni nisu spremni da potpišu bilo kakvu rezoluciju sa Dodikom, čak i tako značajnu kao što je zajedničko delovanje za vraćanje nadležnosti, sve dok Dodik ne potpiše i ostale zahteve opozicije iz sporazuma koji je nastao posle jučerašnjeg zajedničkog sastanka šest najvećih partija u RS“, kaže Kozomara.
Dodik neće učiniti ustupke opoziciji u pogledu RTRS i SRNA i to je razlog zbog čega do konsenzusa oko zajedničkog delovanja u pogledu vraćanja nadležnosti neće doći, dodaje Kozomara. Ono na šta bi Milorad Dodik pristao je, prema Kozomarinim rečima, zakon o ispitivanju porekla imovine, koji bi na snagu stupio posle izbora, koji treba da se održe u oktobru iduće godine.
Kada vlast poziva na politički konsenzus, to je obično znak njene slabosti. Međutim, Dodik i njegov SNSD nikada nisu imali veću podršku građana RS kao sada, kaže Kozomara.
„Oni su sigurno ojačali izraženim nacionalnim delovanjem i potpuno pogrešnim, suludim delovanjem saveza za promene u Sarajevu, u Savetu ministara i Parlamentarnoj skupštini, kojim su ozbiljno oštetili RS i to narod vidi. Međutim, Dodik želi zajedničku deklaraciju iz dva razloga: prvo, da se zaista pokuša zajednički delovati da se vrati deo nadležnosti RS, a drugi razlog je to što on ima veliki problem sa kandidatom svoje stranke za predsednika Republike“, objašnjava Kozomara.
Ipak, kada se govori o vraćanju nadležnosti, mnogi tvrde da je tako nešto nemoguće, da bi to bio dugotrajan proces, kao i da sa tim treba da se slože politički predstavnici drugog entiteta koji čini BiH — Federaciju BiH.
Treba tražiti vraćanje nadležnosti na onim poljima gde su nadležnosti, kako kaže, nepotrebno prenete na centralne vlasti. Moguće je vratiti delove nadležnosti koji su preneti na Tužilaštvo i Sud BiH, koji nisu ustavne kategorije, kaže Kozomara.
„Suđenja za ratne zločine ostala bi u nadležnosti Tužilaštva i Suda BiH, ali sve drugo, organizovani kriminal, droga, pranje novca… to bi se vratilo u nadležnosti entitetskih tužilaštava. Istovremeno, bila bi ugrožena nadležnost SIPA, državne agencije za istrage i zaštitu, zatim obaveštajne službe koja je u potpunosti protivsrpska. Ona takođe nije predviđena Ustavom, ona je oteta iz nadležnosti RS. Zatim, brojne agencije u kojima mesta nisu popunjena, ali RS ne može na njih da utiče, kao što je Agencija za energiju ili Agencija za zaštitu životne sredine. Sve je to visoki predstavnik nametnuo na nivo BiH“, objašnjava Kozomara.
On podseća da je Dejtonskim sporazumom predviđeno da Savet ministara BiH ima svega tri ministarstva, a da ih sada ima devet.
Bez obzira na sve nesuglasice, izgleda da se put ka konsenzusu glavnih političkih faktora u RS oko najvažnijih pitanja lagano utire, a sastanak glavnih političkih aktera 19. novembra pruža nadu građanima RS da će se politički prvaci srpskog naroda na kraju usaglasiti o svim pitanjima, ma koliko dugo razgovori trajali.
Stiče se utisak da se Srbi sa zapadne obale Drine lakše dogovaraju oko važnih pitanja, nego njihovi sunarodnici sa istočne obale. To je zato što su i vlast i opozicija u RS saglasni da je ugroženost Srba u BiH kao nacije veoma izražena, kaže Kozomara, i da se Srbi sve snažnije guraju na marginu društvenih zbivanja.
„Tu su saglasni i jedni i drugi. Problem je nekoliko ljudi u Savezu za promene koji, zbog ličnih interesa, zbog tih udobnih fotelja u Sarajevu, u zajedničkim organima, pristaju na sve što od njih traži SDA i Bakir Izetbegović“, kaže Kozomara.
