Prvog dana posete Srbiji obratila se poslanicima Skupštine Srbije, poručivši, između ostalog, da je nedopustivo bilo kojoj zemlji pa i Srbiji, nametati da bira između Zapada i Rusije. U ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik objašnjava kako vidi razloge što nekom na Zapadu uošte smeta saradnja Srbije i Rusije.
— Zapad sve dosad ne može da se pomiri sa činjenicom da je svet postao multipolaran, da je u svetu nemoguć diktat jedne zemlje ili grupe zemalja, da mnoge zemlje brane svoj suverenitet i nezavisnost i zato više ne uspeva kao ranije da nekoga pritiska, da nekome naređuje. Ogroman je broj primera — a to je postala praksa za određene države — da se mešaju u unutrašnje stvari suverenih država. Pokušavaju da diktiraju svoju volju, nameću određene oblike državnog uređenja, nameću tzv. demokratiju ne uzimajući u obzir ni tradiciju, ni istoriju neke zemlje, njenu kulturu, običaje, nameću nekakvu univerzalnu demokratiju. A univerzalna demokratija ne postoji nego samo opšti demokratski principi koji treba budu u osnovi uređenja bilo koje demokratske države, ali obavezno imajući u vidu specifičnost istorije i današnjih realija. Reč je o nerazumevanju ogromnih promena koje su se desile u svetu, u kom postoje već novi centri uticaja, ekonomske i političke snage.
Svet je odavno prestao da bude unipolaran, postao je multipolaran. A Srbija je više od ikog osetila na svojoj koži mešanje spolja u suverene poslove Jugoslavije kada je praktično u centru Evrope u mirnodopsko vreme nasilno raskomadana država. Znamo do čega je sve to dovelo, uključujući i pojavu kosovskog problema.
Danas su kontraproduktivni pokušaji da se nekoj zemlji kao što je Srbija nametne da bude ili sa Zapadom, ili sa Rusijom. Niko ne može da raskine viševekovne veze srpskog i ruskog naroda. Te veze su prošle probu kroz zajedničke tragedije i zajedničke pobede. To su veze prijateljstva i bratstva koje počivaju na našoj zajedničkoj istoriji, veri, pripadnosti slovenskoj zajednici. Prisutno je razumevanje da je saradnja sa Rusijom obostrano korisna. Nju podržava društvo u Srbiji.
Kakav je stav Rusije?
— Rusija se neosporno zalagala i uvek se zalaže za to da svaka zemlja sama bira vektor svog razvoja a da pritom ima mogućnosti da bude prijatelj i da sarađuje i sa drugim partnerima, drugim državama, ne ograničavajući suverenitet neke zemlje. Na sreću, Srbija takođe zastupa takvo stanovište.
Zašto pritisak da se ne sarađuje s Rusijom? Zato što Zapad na svaki način pokušava da obuzda moćan ekonomski razvoj Rusije sa njenim ogromnim potencijalom, pokušava da obuzda uticaj Rusije u svetu na rešavanje regionalnih i drugih problema. Neke zemlje ne mogu da podnesu što Rusija vodi samostalnu spoljnu politiku koja vodi računa o interesima država, o poštovanju međunarodnog prava i dominaciji UN, kao i o sprečavanju mešanja u unutrašnje poslove drugih država. Eto, to im se ne sviđa. U nizu država Zapad ne vodi neku proukrajinsku ili prosrpsku politiku nego vodi antirusku politiku — pokušava da posvađa bratske slovenske narode i time oslabe ne samo Rusiju nego i druge države zato što je tako lakše diktirati. Ali u Srbiji to neće proći. Srbija je samostalna država i ceni svoj suverenitet stečen u vekovnoj borbi protiv Osmanlija, u Prvom, Drugom svetskom ratu. Za Srbiju je glavni prioritet — da sačuva svoju nezavisnost i slobodu.
Nedavno je ministar Lavrov rekao da je pritisak na Srbiju takav kao na Ukrajinu pred Majdan. Istovremeno, povodom Olimpijade svedoci smo glasina o dopingu ruskih sportista koje očigledno imaju političku pozadinu u vezi sa predstojećim izborima u Rusiji. Da li neko sprema dva Majdana, jedan u Srbiji a jedan u Rusiji i kako će Rusija na to odgovoriti?
Vidimo do čega je doveo Majdan u Ukrajini: raskol u zemlji, osiromašenje, raspad privrede, rast radikalističkih, nacionalističkih, profašističkih snaga, rast kriminala itd. To je katastrofa za našu bratsku Ukrajinu, za naš bratski ukrajinski narod — jer nas sa njim takođe vezuju i bliskost, i zajednička istorija. Mi smo uvek bili kao jedan narod i uverena sam da ćemo i biti, proći će ta mračna vremena. Čini mi se da u Srbiji i u Rusiji Majdan nije moguć zato što je naše društvo jedinstveno, što imamo patriote koji vole svoju zemlju i državu, zato što imamo nacionalne lidere, državnike a ne plaćenike nekih snaga koji služe onima koji su ih postavili. Imamo realne nacionalne lidere koje podržavaju naši građani, imamo jake državne institucije. I zato sam apsolutno sigurna: koliko god se neko trudio, Rusiju i Srbiju nikada neće posvađati, a Majdan je kod nas nemoguć.
A kad je reč o pritiscima na Rusiju?
Što se tiče pritiska na Rusiju koji je u toku, ekonomskog, političkog, informacionog, rusofopskog rata koji je Zapad pokrenuo, sad su već sasvim izgubili stid i moral, pa čak i sport koriste za svoje geopolitičke interese. Pokušavaju da bez bilo kakvih dokaza za konkretne sportiste čija apsolutna većina nikad nije koristila doping isključe čitavu reprezentaciju Rusije sa Olimpijskih igara. Zašto se to dešava? Zato što im se, kao što sam rekla, ne sviđa nezavisna spoljna politika Rusije koja brani osnovne principe u svetu. Drugo, shvataju da ništa ne mogu Rusiji sa Putinom. Nikad ne mogu da nateraju našu zemlju i narod da se potčine tuđoj volji nauštrb svog suvereniteta, nacionalnog ponosa i nezavisnosti. Oni odlično shvataju da neće uspeti da osujete izbore za predsednika, da, ukoliko se on odluči da ide na izbore, neće uspeti da spreče njegov izbor, šta god da rade. Pokušavaju da uzdrmaju situaciju, da izazovu nezadovoljstvo stanovništva zbog sportista, zbog biznisa, uvođenjem sankcija, da smanje legitimnost budućeg predsednika — ali je to osuđeno na propast. Ništa neće postići, Rusija nikad neće izvršavati tuđu volju. Uverena sam da će izbori biti održani uz punu podršku stanovništva za onog nacionalnog lidera za kog će glasati naši građani, a ne po instrukcijama sa strane.
Pomenuli ste informacioni rat. Vidimo šta se dešava sa RT-om i Sputnjikom u SAD. Ali taj rat se vodi i na Balkanu. Zapadni akteri su uložili ogroman novac u, kako oni kažu, borbu protiv ruske propagande i agresije. Kako Rusija treba da odgovori na to, pa i na Balkanu?
— Zapad je pokrenuo informativni rat, informativnu agresiju protiv Rusije i čini sve da bi Rusiju u očima sveta prikazali kao neprijatelja koji predstavlja pretnju. Ali danas je informacioni svet pametan i obrazovan i ništa im neće poći za rukom. Postaje sve očiglednija rusofopska usmerenost sve te propagande. Reklo bi se da su se SAD, koje su oduvek pretendovale na to da su idealna demokratija i u čijem ustavu stoji kategorično negiranje mogućnosti ograničenja slobode govora, najednom uplašile ruskih medija. Vide pretnju u RT-u, Sputnjiku.
Zašto?
— Zato što su ti mediji postali veoma popularni u SAD. Sve više Amerikanaca je počelo da ih gleda i sluša zato što žele da čuju i drukčiju, alternativnu tačku gledišta. Pritom ni RT ni Sputnjik nisu ničim narušili američko zakonodavstvo niti su imali prema njima bilo kakve pravne zamerke. Pokušali su da ih optuže da su se mešali u izbore predsednika SAD a nisu našli nijedan dokaz. Opet, hteli bi nekako da ih ućutkaju i ograniče, pa su smislili format da te medije svrstaju u strane agente. To znači — a u RT-u i Sputnjiku rade lokalni građani, u Srbiji Srbi, u Americi američki novinari — da status stranog agenta dovodi do toga da svi radnici treba da daju svoje podatke, adrese, telefone, finansijske izveštaje. Mnoge su uplašili, oni se boje etikete stranog agenta. Da, jer u svakoj emisiji će uvek stajati oznaka: ovaj televizijski kanal radi u interesu Rusije, ovaj kanal je strani agent. Odnosno, istinom ili neistinom pokušavaju da slome novinare. Ali mislim da će to probuditi još veće interesovanje Amerikanaca jer oni stvarno ne vole da se novinarima zatvaraju usta i kada ograničavaju slobodu govora. Što se tiče Balkana i uopšte Evrope, pa to je opštepoznato — do 80 odsto svih medija je sa američkim kapitalom. To nije tajna. A zašto se to radi? Da bi se kontrolisali mediji, nametalo svoje stanovište građanima neke zemlje, usmeravale informacije i sprečilo drukčije mišljenje i drukčija tačka gledišta. Mislim da su ovakvim potezima Sjedinjene Države izgubile moralno pravo da budu uzor demokratije. Daleko su od uzora. A sada vidimo dvostruke aršine i nepravdu.
Kako će odgovoriti Rusija?
Upozoravali smo da ako bude bilo kakvih ograničenja za ruske medije, odgovorićemo recipročno. Apelovali smo na Amerikance da to ne rade, govorili smo da to nije naš izbor. U Rusiji rade i Si-En-En i Bi-Bi-Si i Slobodna Evropa, Dojče vele i drugi strani mediji i ni za jedan nije bilo nikakvih ograničenja. Sada je već Državna duma usvojila zakon a u sredu će ga razmatrati Savet federacije, prema kom donosimo apsolutno recipročne mere, kojima ćemo strane novinare koje finansiraju strane države proglasiti stranim agentima. Pritom, mi im ne zabranjujemo da rade, samo ih stavljamo u iste uslove neprijatne za novinare u kakve su stavili i naše medije.
Nadajmo se da to neće dugo trajati.
Da, čim ukinu ograničenja za naše medije mi smo u svakom trenutku spremni da učinimo isto. Još jednom želim da kažem, to nije naš izbori, nismo mi to počeli, ali jednostavno nismo imali prava da ne odgovorimo recipročno.
