U Federaciji BiH 21. novembar — potpisivanje Dejtonskog sporazuma kojim je okončan rat u BiH, ne obeležava se kao praznik.
Predsednik RS podseća da je Srpska država koja postoji od 9. januara 1991. i da svojom državnošću, koja se u skladu sa međunarodnim pravom sastoji od teritorije, efektivne vlasti i naroda, učestvovala u mirovnim pregovorima tokom građanskog rata u BiH od 1992. do 1995.
U autorskom tekstu, objavljenom u „Glasu Srpske“, Dodik je čestitao građanima RS sutrašnji praznik i ukazao da je Republika Srpska svoju državnu samostalnost unela u završne mirovne pregovore u Dejtonu od 1. do 21. novembra 1995.
On je podsetio da je američki diplomata zadužen za mirovne pregovore između zaraćenih strana na prostoru predratne BiH Ričard Holbruk u svojoj knjizi „Završiti rat“ naveo da je ubeđivao Aliju Izetbegovića pre pregovora da prihvati ime Republika Srpska.
Dodik je napomenuo i da je član Predsedništva „Republike BiH“ Miro Lazović naveo da je Holbruk rekao da je postojanje entiteta Republike Srpske završena stvar, da postoje dva entiteta i da se može praviti koncept Ustava BiH samo izvlačeći iz dva entiteta onaj sadržaj koji će omogućiti da se sačuva država da koliko-toliko bude funkcionalna i stabilna.
„A entiteti su preneli na nivo BiH samo ograničeni deo svojih nadležnosti. Lažno i bezobrazno bošnjačke političke strukture u Sarajevu pokušavaju predstaviti da je ’država BiH‘ nešto prenela, odnosno dala entitetima“, piše Dodik.
On je napomenuo da Ustav BiH određuje da će od Dejtona službeno ime biti „Bosna i Hercegovina“, te da bi nešto bilo država u njenom ustavnom nazivu mora biti određenje državnog uređenja, poput savezna republika (Nemačka), republika (Srbija), (Ruska) federacija…
Predsednik Republike Srpske je naveo da ne postoji nikakav unutrašnji pravni kontinuitet između „Republike BiH“ i dejtonske BiH.
„Dejtonskoj ’Bosni i Hercegovini‘ Ustav BiH ne dodeljuje nikakvu teritoriju, jer teritorija pripada entitetima — Republici Srpskoj 49 odsto i FBiH 51 odsto. ’Bosna i Hercegovina‘ nije izborna jedinica za bilo šta, jer su izborne jedinice izvorno pravo entiteta. ’Bosna i Hercegovina‘ nije subjekt promena aneksa Dejtonskog sporazuma, već to pravo pripada isključivo entitetima“, istakao je Dodik.
On je naglasio da su entiteti države u većem kapacitetu nego „Bosna i Hercegovina“, što potvrđuje i stav Venecijanske komisije Saveta Evrope, koji određuje da se na buduće sporazume entiteta o promeni Ustava BiH i druge anekse Dejtonskog sporazuma primenjuje Bečka konvencija o pravu međunarodnih ugovora.
Dodik je u tekstu naveo da Republika Srpska ima pravo na uspostavljanje specijalnih veza sa susednim državama, te da Srpska Savetu bezbednosti UN redovno dostavlja izveštaje o stanju i odnosima u „Bosni i Hercegovini“, kojih je dosad bilo 18.
Predsednik Srpske je istakao da „Bosna i Hercegovina“ ima samo tri organa koji, prema Ustavu BiH, u svom nazivu imaju odrednicu BiH: Predsedništvo, Ustavni sud, Centralna banka.
„U svom nazivu Parlamentarna skupština i Savet ministara, kao ni njegova dva ministarstva — spoljnih poslova i spoljne trgovine, po Ustavu BiH nemaju odrednicu ’BiH‘. Po Dejtonskom sporazumu i nepromenjenom i važećem Ustavu BiH, Republika Srpska ima predsednika, Narodnu skupštinu, Vladu, Ustavni sud, Vrhovni sud i druge sudove, Tužilaštvo, vojsku, policiju, carinu, sve poreze kao svoje izvorne prihode, obaveštajnu i bezbednosnu službu i sve druge državne funkcije koje nije prenela na ’Bosnu i Hercegovinu‘“, naveo je Dodik.
On je poručio da Republika Srpska kao državotvorni entitet zajedno sa FBiH tvori „Bosnu i Hercegovinu“, i da bi ona mogla da bude zajednica država — Republike Srpske i FBiH, a da su sve drugo prazna naklapanja.
Prema njegovim rečima, činjenica je da je u dejtonske pregovore ušla Savezna Republika Jugoslavija, koju je sporazumom od 29. avgusta 1995. godine Republika Srpska ovlastila da u njeno ime potpiše delove mirovnog plana koji se odnose na Srpsku.
„Pregovorima u Dejtonu prethodilo je potpisivanje ’Dogovorenih osnovnih principa‘ u Ženevi 8. septembra 1995. godine, a potom ’Nastavak dogovorenih osnovnih principa‘, potpisan u Njujorku 26. septembra. Potpisnici su bili Republika Srpska i ’Republika BiH‘“, naveo je Dodik.
Dodik je istakao da prema važećem i nepromenjenom Ustavu BiH, entitetima pripadaju sve državne nadležnosti koje Ustavom nisu izričito dodeljene „BiH“.
„Za svaku novu nadležnost koju ne predviđa dejtonski Ustav BiH, trebalo je da entiteti u skladu sa Bečkom konvencijom zaključe sporazum o promeni i dopuni Ustava BiH i potom u skladu sa ustavnom procedurom usvoje amandmane u Parlamentarnoj skupštini“, naglasio je Dodik.
Dodik je dodao da bi stvaranjem ustavnog osnova bilo moguće doneti zakone o odbrani, pravosuđu, PDV-u, kao i ustanoviti nove institucije na nivou BiH.
„Pošto to nije urađeno, prema Dejtonskom sporazumu ustavne nadležnosti Republike Srpske su i dalje: odbrana sa vojskom Republike Srpske, pravosuđe, carina, granična služba, policija, finansije, porezi i sve druge nadležnosti koje inače pripadaju suverenim državama“, poručio je Dodik.
On je dodao da su Ustavom BiH entiteti preneli u nadležnost Predsedništvu BiH spoljnu politiku, spoljnotrgovinsku politiku, carinsku politiku, monetarnu politiku, finansiranje ustanova i međunarodnih obaveza BiH.
„Međutim, sve odluke Predsedništva BiH po navedenim nadležnostima podležu krajnjoj potvrdi u entitetima. Po Ustavu BiH, te odluke Predsedništva BiH nisu definitivne ako im se usprotivi član Predsedništva koji je preglasan od druga dva člana Predsedništva BiH“, istakao je Dodik.
