Ni autoritet suda u Londonu kada je u pitanju slučaj „Agrokor“, izgleda, nije od posebnog značaja. Svako bi da izvuče maksimum od najvećeg koncerna u regionu koji je na izdisaju.
Danas je Okružni sud u Ljubljani saopštio da je prihvatio žalbu „Zberbanke“ i odbacio valjanost „leks Agrokora“ za Sloveniju. Na taj način će ruska banka, najveći kreditor „Agrokora“, moći da zatraži „Merkator“ u zamenu za dug, odmah su prokomentarisali hrvatski mediji. A „Agrokor“ joj duguje 1,13 milijardi evra.
Sud je objasnio da način sprovođenja restrukture „Agrokora“ koji je izabrala Hrvatska izjednačava poverioce koji su u različitim položajima. Tako bi, po „leks Agrokoru“, poverioci koji imaju potraživanja prema bolje stojećim delovima „Agrokorovog“ konglomerata bili plaćeni slabije nego inače, i suprotno. A to nije u skladu sa slovenačkim stečajnim zakonom.
Po oceni profesora na ljubljanskom Pravnom fakultetu Mihe Juharta, sada će „Zberbanka“, najverovatnije, pokušati da stekne veći deo „Merkatora“ na sudu. I ministar privrede Slovenije Zdravko Počivalšek, posle najnovije odluke suda, smatra da će ona omogućiti stabilizaciju „Merkatora“ na brži i efikasniji način. Priznao je, međutim, da će sada poverioci „Agrokora“, a „Zberbanka“ je najveći, moći da zahtevaju plaćanja iz „Agrokorovog“ udela u „Merkatoru“, koji u Sloveniji zapošljava oko 11.000 ljudi.
A od njega bi se imalo šta naplatiti. Pre tri godine „Agrokor“ ga je kupio za 544 miliona evra i on se i dalje drži. Kako je saopštila njegova uprava pre dva dana, za devet meseci ove godine zabeležio je neto dobit od 9,9 miliona evra za razliku od gubitka od 1,7 miliona evra koji je uknjižio u isto vreme prošle godine.
Odluka suda u Ljubljani došla je samo dva dana pošto je i Kantonalni sud u Sarajevu, takođe, odbacio „leks Agrokor“ jer bi, kako je obrazložio, njegovo priznavanje bilo suprotno pravnom sistemu BiH koji ne poznaje institut vanredne uprave u trgovačkom društvu.
Uz „Ledo“ i „Sarajevski kiseljak“, u BiH deluje i trgovački lanac „Konzum“, i oni zajedno zapošljavaju više od 4.000 radnika. Ramljak je odmah najavio tužbu na ovu presudu.
Interesantno je da su odluke oba suda došle samo nedelju dana pošto je sud u Londonu odlučio upravo suprotno, da se „leks Agrokor“ primenjuje svuda gde ima „Agrokorovog“ vlasništva, o čijoj sudbini će odlučivati vanredna uprava hrvatskog koncerna koji u regionu zapošljava oko 60.000 ljudi.
Ne čekajući odluku londonskog suda, još polovinom oktobra, premijerka Srbije Ana Brnabić je vanrednom upravniku „Agrokora“ Antu Ramljaku saopštila da se u Srbiji „leks Agrokor“ neće primenjivati. Tako su još početkom leta na zahtev „Zberbanke“ i „Banke Inteza“ odlučili Privredni sud u Beogradu i sud u Zrenjaninu. Time je Agrokoru zabranjeno da raspolaže imovinom u „Dijamantu“ i „Frikomu“, firmama u njegovom vlasništvu u Srbiji. One zajedno sa „Merkaotorom S“ zapošljavaju 11.000 ljudi.
Ali sud u Londonu ima još posla. Pošto je završio po tužbi Ramljaka, sada je na redu da odluči o tužbi „Zberbnanke“ upućenoj još pre Ramljakove zbog kredita od 450 miliona evra datog „Agrokoru“ na osnovu friziranih izveštaja o polsovanju. Tu, međutim, zamešateljstvu nije kraj jer je „Zberbanka“ najavila podnošenje još jedne tužbe zbog toga što je prinudna uprava „Agrokora“ odbila da prizna njena potraživanja.
Prinudno rukovodstvo „Agrokora“ je prošle nedelje saopštilo da ne priznaje dug „Zberbanke“ zato što je banka predala tužbu sudovima i u Velikoj Britaniji, Sloveniji i Srbiji, a hrvatski zakoni ne priznaju dug ako davalac kredita nastoji da ga naplati u inostranstvu.
„Mi ćemo nastojati, ako treba i na sudu, da povratimo svoj novac. Takvo ponašanje sadašnje uprave ’Agrokora‘ prema jednom od glavnih kreditora se ne može shvatiti drugačije nego kao ucena“, izjavio je prvi čovek „Zberbanke“ German Gref, koji je hrvatskom državnom tužiocu pre mesec dana u Sočiju već uručio krivičnu prijavu „Zberbanke“.
Kako god da se završi ovaj koloplet od tužbi, presuda i žalbi, izvesno je da će „Zberbanka“, kao i oni manji poverioci, i u najpovoljnijim okolnostima namiriti manji deo duga, ne više od oko 30 odsto, smatraju ekonomisti.
Pitanje je samo koliko će to za neke biti podnošljivo. „Zberbanci“ se najviše duguje, ali je i ona u celoj priči najmoćniji igrač. To je potvrdila i anegdota sa sastanka hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović i predsednik Ruske Federacije Vladimira Putina.
Kada je na pitanje upućeno Grefu koliko godišnje zarađuje „Zberbanka“ dobio odgovor da joj je dobit između 12 i 13 milijardi evra, uzvratio je konstatcijom: „Koja škrtica, problem mu je jedna milijarda“.
To, naravno, nije sprečilo Grefa da odmah tu u Sočiju hrvatskom tužiocu uruči krivičnu prijavu protiv „Agrokora“. Jer, kako je kratko prokomentarisao Putin, „Zberbanka“ je finansirala „Agrokor“.
