Vlada Srbije formirala je ministarski tim radi praćenja i analiziranja novonastale situacije, kako bi se sprečile eventualne štetne posledice prezaduženog hrvatskog koncerna „Agrokor“ na tržištu Srbije. Ova štura vest, s obzirom na to kako je sročena, verovatno je pre uznemirila, nego umirila domaću javnost. Pogotovo onih 11.000 zaposlenih u „Agrokorovim“ firmama u Srbiji i članove njihovih porodica koji bi, kada se zbroje, činili jedan osrednji grad u Srbiji.
Na čelu tima je lično premijerka Ana Brnabić, a čini ga još pet ministara — privrede, poljoprivrede, finansija, trgovine, ali i pravde, kao i guvernerka Narodne banke Srbije i predsednik Privredne komore Srbije. O kakvoj „novonastaloj situaciji“ je reč i kakve su to „eventualne štetne posledice“ koje treba sprečiti, nije objašnjeno.
Otkako je početkom godine kriza u „Agrokoru“, koji zapošljava oko 60.000 ljudi u regionu, izbila na videlo, situacija u Srbiji je dosad bila pod kontrolom. Preduzeća u Srbiji u vlasništvu „Agrokora“ su nastavila da funkcionišu bez većih problema, dobavljači su bili namirivani i otpuštanja ljudi nije bilo, kako u najvećoj firmi, trgovini „Merkator S“, u okviru koga posluju i „Idea“ i „Roda“, tako i u „Frikomu“, „Dijamantu“, „Miveli“.
Naši zvaničnici su stalno ponavljali da je poslovanje tih firmi stabilno, a sumnja da bi upravo zato mogle da posluže kao moneta za potkusirivanje jer su u vlasništvu „Agrokora“, odagnale su odluke beogradskog Privrednog suda da u Srbiji ne važi „leks Agrokor“.
Šta se to iza brda valja i šta nam sugeriše to što je Vlada Srbije odlučila da formira tim za „Agrokor“?
Na to pitanje, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić za Sputnjik kaže da je to znak da „Agrokor“ ulazi u kritičnu fazu kada vanredni upravnik, očigledno, u pregovorima sa poveriocima, dobavljačima i bankama ne može da nađe zadovoljavajuće rešenje za „Agrokor“, koji neminovno ide ka procesu stečaja.
Šta može da se dogodi
On smatra da je na ovaj način Vlada, praktično, stavila do znanja građanima da se stvari komplikuju i da nam predstoji, verovatno najkasnije do proleća, rasplet situacije u vezi sa „Agrokorom“.
Na pitanje da li bi formiranje tog tima moglo imati veze i sa eventualnim dodatnim informacijama pošto je pre dve nedelje hrvatskom državnom tužiocu uručena krivična prijava „Sberbanke“, najvećeg poverioca „Agrokora“, kojoj se najviše i duguje, Savić kaže da takve informacije nema.
Dodaje, međutim, da i ta krivična prijava pokazuje da se situacija oko „Agrokora“ privodi kraju, odnosno raspletu, i da to neće biti dobro ni za srpska preduzeća, bez obzira na to kako to sada izgledalo — što su ona zasad mirna, posluju uobičajeno, nemaju pritisak od strane vanrednog upravnika jer je sud u Beogradu doneo odluku da se „leks Agrokor“ ne odnosi na njih.
Objašnjavajući šta može da se dogodi, profesor Ekonomskog fakulteta objašnjava da je jedna situacija da se poverioci dogovore o tome ko će šta da preuzme i kako da se namire.
Druga je opcija, kaže on, da se poverioci, dobavljači i banke ne dogovore sa vanrednim upravnikom, odnosno sa državom Hrvatskom, i da „Agrokor“ ode pod klasičan stečaj.
„Onda tu nema mnogo šta da se razgovara. Utvrđuje se vrednost potraživanja, procenjuje se vrednost imovine i kome šta dopadne. Naravno, niko ne može računati da će dobiti sve, dobiće manji deo“, ukazuje Savić.
Odgovarajući na pitanje šta bi tu mogao da bude problem za preduzeća u Srbiji, on kaže da se situacija može razrešiti tako što bi ona dobila novog vlasnika koji svakako može biti bolji nego što je sada „Agrokor“.
„Ali može se desiti i da dobijemo gazdu koga nismo želeli, na primer neki investicioni fond, možda i neku banku, pa i ’Sberbanku‘. Ona može biti dobar gazda, ali ne verujem da hoće da se bavi tom vrstom biznisa. Verovatno bi oni uzeli neko od tih preduzeća i relativno brzo prodali nekom drugom“, kaže Savić.
U tom smislu se otvara problem ko će biti novi gazda i kako će se završiti stečaj, podvlači on.
Radi se o 11.000 radnika
On podseća da se preduzeće ne mora da bude prodato u celini, da ne mora uopšte da nastavi da bude u toj delatnosti, da se, na primer, može prodavati samo oprema. U stečaju je sve moguće, i u tom smislu se otvara problem kako će se on završiti i ko će biti novi gazda, naglašava Savić.
To su situacije zbog kojih mi treba da budemo zabrinuti i zbog čega je najmanje što je Vlada Srbije mogla da uradi u ovom trenutku to da formira kvalitetan tim koji će to pratiti, koji će reagovati u datom trenutku kako može, u slučaju da bude nekih novih sporova, arbitraža, ili drugih situacija, ističe Savić.
„Bez svake sumnje, tim je potreban jer je situacija vrlo ozbiljna, radi se o 11.000 radnika, o značajnoj imovini koja se nalazi u Srbiji i o jednoj situaciji koja počinje dramatično da izmiče iz ruku hrvatske države, odnosno vanrednog upravnika i koja izgleda ide ka nekom svom logičnom završetku“, ocenio je sagovornik Sputnjika.
On napominje da je u ovom trenutku teško proceniti da li idu lošiji ili bolji dani za srpska preduzeća.
„U svakom slučaju u njima ništa više neće biti kao što je danas“, zaključio je Savić.
