Umesto ruskih banaka, koje su najveći poverioci oko šest milijardi evra zaduženog hrvatskog koncerna „Agrokor”, njegov vanredni upravnik Ante Ramljak odabrao je za kreditora američki fond rizičnog kapitala. I tako još jednom dao za pravo onima koji smatraju da se hrvatska vlada trudi da ograniči uticaj dve ruske državne banke na hrvatskom tržištu.
Da li se trudi samo hrvatska vlada ili i neki jači igrači utičući na njene odluke, tek najnoviji naslovi u pojedinim hrvatskim medijima poput „Dnevnika.hr“ konstatuju da ne treba slaviti novo zaduženje „Agrokora” jer to nije povoljan aranžman. Tako će američki fond „Najthed kepital“, koji zbog špekulativnosti ulaganja u propale firme nazivaju i lešinarskim fondom, „Agrokoru” dati kredit od milijardu evra koji hrvatski koncern treba da vrati za godinu ili najviše tri godine.
„Sberbank“ zasad ne želi da dâ novac za novi kredit jer smatra da se najnovijim kreditnim aranžmanom omogućava velika zarada američkom fondu, koji u kompaniju nije uložio ni kunu, nego je kupio dug po nižoj ceni. U isto vreme, njima, koji su „Agrokoru” pozajmili toliki novac, odbijaju da ispune i logične uslove.
Otuda i ne čudi potez „Sberbanke“, najvećeg poverioca „Agrokora“, koji je nadležnim sudovima u Beogradu i Zrenjaninu predao zahteve za zabranu prodaje imovine „Frikoma" i „Dijamanta" koji posluju u sastavu „Agrokora”. Kako konstatuje hrvatski analitičar Damir Novotni, shvatili su da će preko Srbije lakše osigurati svoje investiranje u „Agrokor”, a ono iznosi 1,1 milijardu evra.
Nedavne medijske spekulacije da će upravo „Frikom“ i „Dijamant“ biti ponuđene kao jemstvo za dalje kreditiranje koncerna brzo su demantovane.
„Sberbanka“ je to uradila za svaki slučaj i, zlu ne trebalo, ali pre svega da pokaže da je i dalje u igri. Jer da „Frikom“ i „Dijamant“ budu jemci jeste nemoguće i prema srpskom Zakonu o deviznom poslovanju. Prema njegovim odredbama, strani vlasnik ne može da založi imovinu privrednih društava registrovanih u Republici Srbiji radi dobijanja kredita ili refinansiranja obaveza po ranije odobrenim kreditima. Ramljak tako ne samo da bez srpske države i ruske banke, ne može da založi te dve kompanije kao kolateral za kredit „Agrokora”, već neće moći ni samostalno da odlučuje o njihovoj prodaji.
Znaju to u „Agrokoru”, pa su na potez „Sberbanke“ reagovali konstatacijom da davanje zaloga na deonice kompanija u Srbiji nije ni bilo predviđeno kao sredstvo osiguranja kredita jer to ne bi bilo u skladu sa zakonom. A „Agrokor“, kako napominju, poštuje zakone u svim zemljama u kojima posluje.
Ekonomski stručnjaci, međutim, smatraju da uslovi novog kredita koji daje američki fond rizičnog kapitala nisu povoljni i da će teško biti ispunjeni. A kada se to desi, potegnuće se neki drugi instrumenti naplate, pri čemu će nastati gužva pred golom, jer svi neće moći u potpunosti da naplate svoja potraživanja, zaključuje ekonomista Luka Brkić za hrvatski portal „Dnevnik“.
Zato i ne čudi što je Slovenija, prateći kako se odvija spasavanje „Agrokora” pod vođstvom vanrednog upravnika koga je postavila hrvatska vlada, već neko vreme u direktnom kontaktu sa ruskom državom.
Slovenačka vlada je poslednjih nedelja više puta komunicirala s vlastima u Rusiji upozoravajući na negativne posledice koje bi za Sloveniju nastupile u slučaju finansijskog sloma „Agrokora”, koji je vlasnik „Merkatora“, prenosi slovenački portal „Siol“.
U kabinetu premijera Mira Cerara potvrdili su da je on nedavno predsedniku ruske vlade Dmitriju Medvedevu diplomatskim kanalima poslao pismo u kojem je ukazao kakve bi posledice po slovenačku privredu, ali i društvo, značio slom „Merkatora“, koji zapošljava oko 10.000 ljudi i najveći je poslodavac u toj državi.
Gotovo isto koliko i „Merkator S“ u Srbiji, pod čijom su kapom i trgovine „Roda“ i „Ideja“. Od oko 11.000 ljudi, koliko „Agrokor” zapošljava u Srbiji, u „Meraktoru S“ je 9.000, „Frikomu“ 1.000, „Dijamantu“ 750 radnika.
Zahvaljujući dalekovidosti Slovenaca, kojima je bilo jasno da je kupovina „Merkatora“ krupan zalogaj za već zaduženi hrvatski koncern, najveću firmu u regionu sa 60.000 zaposlenih, sačinili su kupoprodajni ugovor sa „Agrokorom“ prema kome „Merkator“ ima poseban račun koji se ne može koristi za podmirenje „Agrokorovog“ duga. I upravo su firme u Srbiji najzdraviji deo „Agrokora”, koje do sada najmanje boli glava zbog njegovih dugovanja.
Otuda i potez „Sberbanke“ prema „Frikomu“ i „Dijamantu“, ali i kucanje Slovenije na prava vrata.
Početkom juna slovenački ministar privrede Zdravko Počivalšek sreo se tokom ekonomskog foruma u Sankt Petersbrgu s predsednikom uprave „Sberbanke“ Hermanom Grefom. Govorilo se o događajima u „Agrokoru” i mogućim posledicama po „Merkator“.
U Moskvi su u poslednje vreme boravili slovenački ministar spoljnih poslova Karl Erjavec i bivši ambasador u Moskvi Saša Geržina, koji sada vodi Udruženje rusko-slovenačkog prijateljstva. Prema nezvaničnim saznanjima, ruski premijer Medvedev porukom je odgovorio na onu koju mu je uputio Cerar.
Primetna je razlika između gledanja slovenačke i hrvatske vlade na značaj Rusije u rešavanju „Agrokorove“ krize. Hrvatska, kako tvrdi slovenački portal, nastoji da ograniči uticaj ruskih kreditora, dok slovenačka komunicira s Moskvom, iako među direktnim finansijerima Merkatora nema ruskih banaka.
Moglo bi se reći da je Srbija u ovom kolu bila srećne ruke. Radeći za sebe, Slovenci praktično rade i na korist Srbije.
