Posle godinu dana američkih pritisaka, Evropska unija uvela je sankcije Venecueli. Evropa nije sledila primer Amerike koja je još pre godinu dana uvela sankcije Bolivarskoj republici, kaže stručnjak za Latinsku Ameriku i profesor na beogradskom Fakultetu za poslovne studije i pravo Dušan Vasić.
Pritisak američke administracije da se odluka o uvođenju sankcija donese bila je velika, međutim, više evropskih zemalja, među kojima je Grčka bila veoma istaknuta, protivila se donošenju takve odluke.
Od jula ove godina, kada je venecuelanski parlament raspušten i zamenjen Ustavotvornom skupštinom, američka administracija pojačala je pritiske na Uniju, a mnogim evropskim liderima nisu se dopali rezultati izbora za guvernere provincija iz oktobra.
Istovremeno, evropski lideri pokušavali su da se saglase. Na kraju, pao je dogovor oko uvođenja sankcija, koje, prema Vasićevim rečima, nisu toliko oštre i tvrde.
„Prva grupa sankcija odnosi se na zabranu izvoza oružja iz EU u Venecuelu, ali kada pogledate, 90 odsto oružja Venecuela nabavlja u Rusiji, manji deo u drugim zemljama, a svega 5 odsto u zemljama EU. Tek od 2014. pojedine zemlje EU počele su da izvoze oružje u Venecuelu. U toj strukturi oružja najviše je zastupljena oprema za suprotstavljanje demonstracijama. Da stvar bude interesantnija, jedini izvoznici te opreme su Španija, Holandija i Austrija. I na njih će se prekid saradnje najviše odraziti. Međutim, niti je ta oprema imala veliku vrednost, niti veliki efekat“, kaže Vasić.
Druga grupa sankcija odnosi se na opremu za presretanje, ometanje i snimanje telekomunikacionog i drugih vidova elektronskog opštenja. U tome Vasić vidi nameru da se Venecuela onemogući da nabavi savremenu opremu kako bi mogla da prati šta se u njenom okruženju dešava.
Glavni razlog zbog čega su sankcije EU, kako Vasić kaže, relativno skromne je ostavljanje otvorenih vrata za politički dijalog. Vasić podseća da je EU u septembru ukinula sankcije protiv Kolumbije, koja je postigla dijalog sa marksističkim levičarskim grupama.
„Ovo je nastavak politike koja jeste da uvodi sankcije, ali pomalo i otvara vrata da se na stabilniji način razgovara o daljem razvoju političkih događaja u Venecueli. Jer, koliko god da je opozicija tamo nezadovoljna i koliko god da je protestovala, ta i takva opozicija nije prekinula dijalog sa vlastima, nije se odrekla komunikacije. Upravo u trenutku kada je EU objavila da je donela odluku o uvođenju sankcija, glavni lideri opozicije izjavili su da žele nastavak dijaloga sa sadašnjom vlašću u Venecueli“, kaže Vasić.
Treći element sankcija je utvrđivanje procedure koja bi dovela do toga da najistaknutije ličnosti venecuelanskog režima budu stavljene na crnu listu. To podrazumeva nemogućnost njihovog ulaska u EU i zamrzavanje njihove imovine. Međutim, kaže Vasić, niko od venecuelanskih zvaničnika nema bankovne račune ili imovinu u EU, tako da sankcije, kako kaže, nisu realne.
Ipak, sankcije EU, prema Vasićevom mišljenju, podešene su tako da vrata za dijalog ostanu otvorena i da sadašnji venecuelanski lider Nikolas Maduro ne bi shvatio da je Evropa njegov neprijatelj.
„EU sebe stavlja u funkciju nekoga ko želi da pomogne mirnom razrešavanju krize u tom delu sveta. Španija je tu zaista uložila veliki napor da pokuša da uskladi politiku EU prema Venecueli i mislim da je dobrim delom zahvaljujući njenom razumevanju stanja i perspektive razvoja događaja u Latinskoj Americi EU zauzela prilično uravnotežen stav u kome je čak i Grčka, koja se godinu dana opirala, mogla da prihvati jedan takav blagi vid pritisak na Venecuelu“, kaže Vasić.
EU je zato utvrdila četiri zahteva, koji su, kako Vasić kaže, elastičniji i zreliji od stava SAD. Prvi zahtev odnosi se na održavanje fer i demokratskih izbora; drugi je da vlasti Venecuele omoguće poštovanje svih institucija demokratske vlasti; treći zahtev je usvajanje kalendara za održavanje izbora na svim nivoima, a poslednji zahtev odnosi se na oslobađanje svih političkih zatvorenika.
„EU je, zbog strukture svojih članica i zbog relativno bliskih veza pojedinih članica sa Venecuelom, pažljivo birala mesta i tačke preko kojih će izvršiti pritisak na nju, vodeći računa da ne pređe granicu koja bi onemogućila dijalog“, objašnjava Vasić.
