Priča kaže da je Nikolaj Rubinštajn, blizak prijatelj Čajkovskog, zamolio slavnog kompozitora da napiše delo koje bi se izvelo na dobrotvornom koncertu za ruske ranjenike iz ovog rata.
Upravo ponet ovim patriotskim motivima, Čajkovski je napisao, po mnogima, svoj najlepšu marš. U njemu kompozitor opisuje patnju Srba pod turskom okupacijom, zločine na Balkanu, srpsku molbu za pomoć, kao i marš ruskih dobrovoljaca u pomoć Srbima.
Kako bi upoznao srpsku tradiciju, Čajkovski je slušao našu narodnu muziku, a čak tri pesme su poslužile kao direktna inspiracija — „Sunce jarko, ne sijaš jednako“, „Prag je ovo milog Srba“ i „Jer puščani prah“ koje je pronašao u zbirci Kornelija Stankovića „Srpske narodne melodije“, štampanoj u Beču 1862. godine.
Na kraju, slavnom kompozitoru se delo toliko dopalo da je sam dirigovao na premijernom koncertu u Morkvi.
I publici se marš mnogo svideo. Iako je naziv kasnije promenjen u „Slovenski marš“, originalni naziv dela je bio „Srpsko-ruski marš“.