Sjedinjene Države neće podržati ruski predlog rezolucije u Savetu bezbednosti UN o osudi veličanja nacizma zbog, kako je rečeno, zaštite slobode govora i drugih problema sa tim dokumentom.
Ruskim predlogom rezolucije pozivaju se sve članice UN da zabrane pronacistički govor i pronacističke organizacije, kao i da se primene ograničenja kada su u pitanju nastupi u nacionalnim parlamentima.
Američke novinske agencije navode da takvu rezoluciju nije moguće primeniti u SAD zbog 1. Amandmana Ustava, koji garantuje apsolutnu slobodu govora.
Kada se govori o 1. Amandmanu, treba imati u vidu koliko on znači za američku pravnu i političku tradiciju, kaže istoričar Saša Adamović.
„U Americi se jako drži do Ustava, a pogotovo do amandmana koji se bave jako važnim temama, a jedan od najvažnijih je taj koji garantuje slobodu govora. U tom smislu, sasvim je logično da SAD u ovom slučaju, poštujući amandmane na svoj Ustav, kao što su to i u nekim drugim prilikama radile, a pogotovo sada, kada je na čelu države Donald Tramp, koji i inače ima skepsu prema UN i odlukama i rezolucijama koje ta organizacija donosi, neće podržati antinacističku rezoluciju“, kaže Adamović.
Međutim, profesor moskovske Akademije vojnih nauka Sergej Sudakov kaže da je sloboda govora samo izgovor Americi da ne podrži antinacističku rezoluciju. SAD se bore protiv Rusije kao naslednice SSSR-a, a njihovi najvažniji saveznici u tome su pribaltičke države i Ukrajina, u kojima se nacizam uveliko veliča, kao i Poljska, koja je, kako Sudakov kaže, na korak od veličanja nacizma.
„Naravno da SAD ne mogu da podrže rezoluciju o veličanju nacizma, jer upravo ovo veličanje udaljava pojedine bivše sovjetske republike od Rusije. Amerikanci to odlično shvataju i zato ohrabruju te zemlje kako bi se produbio jaz između Rusije i njih. Američko prihvatanje rezolucije stvorilo bi uslove za buduće pomirenje Rusije, Ukrajine i drugih zemalja. Naravno da to nije u interesu Vašingtona, koji sada pruža baltičkim državama ideološku podršku, a sutra će, zauzvrat, u tim zemljama rasporediti veliki vojni kontingent. Stoga, može se reći da je za SAD veličanje nacizma dobar instrument za stvaranje neprijatelja Rusije“, objašnjava Sudakov.
Adamović, međutim, navodi i razloge zbog kojih je dobro što Amerika ne podržava ruski predlog rezolucije protiv veličanja nacizma. Takva rezolucija bi u novim prilikama u svetu mogla da bude i zloupotrebljena, tvrdi Adamović.
Optužbe za nacizam i fašizam u današnje vreme najčešće se upotrebljavaju protiv, kako Adamović kaže, neposlušnih lidera zemalja kojima je, kako kaže, stalo do suvereniteta sopstvene države.
Među takve lidere spadaju mađarski premijer Viktor Orban, predsednica francuskog Nacionalnog fronta Marin le Pen, holandski političar Gert Vilders, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan…
„Danas te optužbe globalista za fašizam i nacizam najčešće služe za diskvalifikaciju i ućutkivanje političkih neprijatelja. Da dodam još da je percepcija globalističkih centara moći da je današnja Putinova Rusija zapravo jedna konzervativna hrišćanska država suverene demokratije i zato nije neobično i nije retko da zapadni globalistički mediji i samog Vladimira Putina nazivaju Hitlerom“, objašnjava Adamović.
