Evropska unija nije ni politički, a kamoli vojno samostalna od Vašingtona, kaže Lazanski, vojno-politički komentator „Politike“, ocenjujući mogućnost da nova evropska inicijativa, Sporazum o stalnoj strukturnoj saradnji u odbrani (PESKO) preraste u evropsku vojsku.
„Osnovno načelo jeste da Amerikanci neće dozvoliti dupli vojni savez u Evropi pored NATO-a. A drugo, Evropa jeste ekonomski i politički džin, ali u vojnom pogledu je patuljak, bez Amerike nije nikakav vojni faktor“, odgovara Lazanski u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ na pitanje ne nastaje li u Evropi neka vrsta šizofrene situacije na planu vojnih struktura.
Prema njegovom mišljenju, EU prvo treba da postane politički samostalna. „Ako stalno imate pritisak iz Vašingtona da se uvedu sankcije Rusiji i Evropa tome ne može da se odupre, ne vidim kako će praviti evropsku armiju“, primećuje naš sagovornik.
Penzionisani general-major i predavač na Univerzitetu odbrane Mitar Kovač, s druge strane, postavlja pitanje kakva bi to bila evropska vojska kad u njoj nema mnogih država sa istoka Evrope, ali i čemu bi služila. Ako bi služila odbrani od migranata i terorizma, za te pretnje i ne treba neka masivna vojna sila, već dobra koordinacija i saradnja i snage za brzo reagovanje, što je EU već mogla da uradi, ali nije. Takođe, smatra on, budući da bi nastala voljom političara, ta vojska ne bi izdržala nijedan ozbiljan ispit odbrane Evrope.
„Pojaviće se problem ako ta vojska dobije zadatke usmerene ka uspostavljenoj liniji razdvajanja u Evropi, od baltičkih zemalja do Bliskog istoka. Jedino mogu da smatram da će ovaj projekat uspeti ako je dirigovan od SAD. Takva evropska vojska, uz podršku Amerike, možda je i moguća, ali samo na određeno vreme“, ocenjuje Kovač.
Lazanski ukazuje na problem organizacije u kojoj bi jedan deo snaga bio pod komandom NATO-a, a drugi pod evropskom vojskom i dodaje: „Pa nije to fudbal. Ja mislim da oni (EU) više ne znaju čime da se bave, pa hajde da izmislimo nešto“.
Kovač ukazuje da, iako su PESKO potpisale 23 članice EU, to još ne znači da su dale saglasnost na zajedničku vojsku, jer niko od njih ne zna šta to znači: pod čijom će komandom biti ta vojska, kako će biti strukturirana, gde će biti stacionirana, koja je njena logistika, kako će se finansirati…
„Ako dođe do izvršnog plana, iako se govori da već postoje projekti, mnoge zemlje će ustuknuti ili veoma simbolično participirati. Za države nove Evrope verujem da će sve poslušati pre svega SAD. Po tome će se videti da li je to autentičan projekat Nemačke i Francuske ili je to projekat Amerike — da ima jednu vojsku u Evropi poput američke i da preko te dve vojske dalje ostvaruje svoje interese“, konstatuje Kovač.
Ne može i NATO i evropska vojska
Prema rečima Lazanskog, finansijski momenat je vrlo bitan.
„Ne možete jačati evropske zajedničke snage, izdvajati za njih pare, a istovremeno držati jednaki kvalitet u NATO-u. To ne može nijedna evropska zemlja. Moraće da biraju. U onom omeru u kojoj bude jačala i snažila nekakva zajednička evropska armija, slabiće NATO. Ne možete istovremeno da imate jaku evropsku armiju i jak NATO — neko tu mora da bude gubitnik, a Amerikanci neće dozvoliti da NATO bude gubitnik, jer oni su glavni tata u NATO-u“, ističe on.
Istovremeno, na pitanje da li je paradoks da se pokreće inicijativa za veću vojnu integraciju unutar EU, a mnoge analize pokazuju da se kao jedan od scenarija predviđa raspad Unije, Lazanski kaže da je to neozbiljno, dok Kovač naglašava da vojska nikad nije sačuvala nijednu integraciju, pa neće ni EU.
„Ako je to posezanje za vojnom komponentom da očuva EU, onda je to najgori instrument koji su mogli da izaberu, a pogotovo ako takva vojska bude formirana s namerom ozbiljnijeg nastupa prema istoku i mešanja u eventualne ratove i sukobe tipa Ukrajine. Onda će ta vojska biti još kraćeg veka nego što je planirano“, kategoričan je Kovač.
Ako evropska vojska krene prema ruskim granicama…
Na pitanje može li Srbija, koja je vojno neutralna kad je reč o NATO-u, da zadrži isti stav prema eventualnoj evropskoj vojsci, imajući u vidu njenu težnju ka članstvu u EU, Kovač, uz opasku da nije provereno da li narod većinski želi u EU, odgovara: „Ako bi se EU profilisala sa zajedničkom vojskom i težišno usmeravala tu vojsku prema ruskim granicama, budući da se u mnogim izveštajima briselske birokratije spočitava da bi takva vojska bila efikasna i u odbrani od ruske pretnje, onda mislim da Srbija nema šta da traži u takvoj Evropskoj uniji, sem dobre saradnje“.
Srbija bi, uveren je sagovornik Sputnjika, onda trebalo da sarađuje i sa EU i sa Ruskom Federacijom, i sa SAD i svim drugim državama ravnopravno i da sem vojno, ostane neutralna i u političkom smislu. „I da ne ide prema državama koje će joj, u svakom slučaju, oduzeti ono malo suvereniteta nakon oduzimanja Kosova i Metohije", dodaje Kovač, koji smatra da, kad je reč o rešavanju pitanja Kosmeta, ne treba vezivati ruke budućim generacijama, „nekoj uspešnijoj i boljoj Srbiji“.
Lazanski ističe da još ima vremena do ulaska u EU. „Mi već jesmo u jednoj borbenoj grupi EU, to je Helbrok gde smo sa Kiprom, Rumunijom, Bugarskom, Grčkom, Ukrajinom. Tu treba biti vrlo pažljiv, da ne bismo slučajno otišli na neke vežbe u Ukrajinu u ovoj situaciji“, kaže ovaj ekspert.
Što se tiče Kosova, kako naglašava, najvažnije je nikad ne potpisati tapiju da si ga izgubio.
„Morate da odlučite šta vam je prioritet. Da li je to Kosovo, ili Egzit i Guča. Nemam ništa protiv ni Egzita ni Guče, ali pogledajte kako su druge nacije došle do nacionalnog jedinstva i teritorije za koju su smatrali da je njihova. Nije bilo ni Egzita ni Guče. Bila je jedinstvena ideja, jedinstvena mobilizacija“, navodi Lazanski.
Upitan da li Srbija prepoznaje da se u svetu dešavaju velike globalne promene i ume li da ih iskoristi, general Kovač ocenjuje da se za sada Srbija racionalno ponaša u smislu potpunog nesvrstavanja ni na jednu stranu.
„Mi smo rekli koje je ograničenje za ulazak u EU. Ako je uslov priznavanje Kosova i Metohije, takva nam Unija ne treba, ako je uslov za ulazak u Evropsku uniju da damo svoju vojsku ili deo njenog kontigenta, da ide na rusku granicu, verujem da narod neće podržati takvo učlanjenje“,uveren je Kovač.
U istom stroju sa Hrvatima
Lazanski, dotle, na pitanje može li da zamisli da jednoga dana, kada postanemo članica EU, srpski vojnici marširaju u istom stroju sa hrvatskim, budući da je Hrvatska potpisala PESKO, ponavlja mišljenje da te snage neće ni biti formirane, ali i podseća: „Hrvatski oficiri uveliko dolaze u obilazak našeg školskog centra ABH u Kruševcu. Naši oficiri su na kursu u školskom centru u Zagrebu. Mislim da je psihološki jaz već prevaziđen. Mislim da neće biti u istom stroju, ali vi već imate zametak tog zajedništva, recimo, armija BiH“, kaže Lazanski. Kao objašnjenje, navodi reči jednog srpskog generala u tim formacijama, koji razlog za dobre međunacionalne odnose vidi u visokim oficirskim platama. „Plate po dve i po hiljade evra. Imamo dvostruko veće plate, nego oficiri u Srbiji. Niko ne sme da zucne ništa. Svi smo mirni, tihi, posao odličan“, prepričava Lazanski.
„Što se tiče zajedničkih aktivnosti hrvatske i srpske vojske, nije sporno — mi posećujemo njihove skupove, naučne konferencije i obratno, ali da se u istom stroju ide na Rusiju, to neće sigurno“, izričit je Kovač.
Na kraju, na pitanje kakvi uslovi treba da se steknu, pa da ideja o vojsci EU ne bude mrtvorođena i da li u Evropi postoji želja da se otrgne kontroli Vašingtona, Lazanski ohrabrenje vidi u tome što Nemci ne žele da prihvate da njihove kompanije, koje rade na „Severnom toku 2“ budu podvrgnute nekoj američkoj jurisdikciji i sankcijama, zbog toga što nastavljaju taj energetski projekat sa Rusijom.
„U Italiji takođe imate dosta povike na sankcije, pa je čak i britanska premijerka Tereza Mej rekla da treba resetovati odnose sa Rusijom. Kako vreme odmiče, Evropa ima sve veću ekonomsku štetu od sankcija, koje je po diktatu Amerike uvela Ruskoj Federaciji, a kad Evropu lupite po džepu, nema ništa gore po njih“, kaže Lazanski i ponavlja da Evropa mora prvo politički da se otrgne američkoj kontroli, a to će biti veoma teško.
„Nijedan nemački kancelar ne može biti imenovan dok se Vašington s time ne složi. Da li će posle Bregzita biti još nekih izlazaka, kako će se EU se formatirati u prvi, drugi, treći krug, pa onda spoljni krug, to niko ne zna u ovom času. To je ideja koja je u samom zametku, više jedna populistička floskula koja je bačena da bi se malo o tome diskutovalo, ali i možda neka vrsta poruke Amerikancima — nemojte da nas stiskate“,zaključuje Lazanski.
