Komitet za građanske slobode EP sada mora da sastavi zakonski predlog kako bi zvanično zatražio da mehanizam, poznat kao Član 7, postane aktivan zbog „jasnog rizika od ozbiljnog kršenja vredosti EU“.
Dr Aleksandar Mitić, direktor Centra za strateške alternative, kaže, međutim, da je dug put do aktiviranja Člana 7, koji se smatra takozvanom „nuklearnom opcijom“, odnosno ekstremno merom koju Evropski savet može da sprovede protiv jedne zemlje-članice.
„Činjenica je da je za tako nešto, po sadašnjim pravilima EU, neophodno jedinstvo, odnosno konsenzus svih preostalih država-članica Unije. To u slučaju Poljske teško da ćemo imati, pre svega zbog protivljenja Mađarske koja bi mogla vrlo lako da uloži veto ako dođe do glasanja na ovu temu. Inače, samu Mađarsku je u poslednjih sedam godina pet puta kritikovao Evropski parlament za urušavanje ljudskih prava. Činjenica je da je sada Evropski parlament bio izuzetno oštar prema Poljskoj iz niza, često i opravdanih razloga, ali to ne mora da znači da će doći do samog sankcionisanja“, objašnjava Mitić.
On napominje da postoje i neke druge mere koje nisu vezane za Član 7, poput onih koje su finansijske prirode. Ukoliko ne dođe do do kompromisa i ukoliko se, kaže Mitić, slučaj Poljske prenese na Evropski sud pravde, moglo bi da dođe do određenih finansijskih restrikcija toj zemlji.
„U ovom trenutku nismo blizu bilo kojoj od ovih opcija, ali sasvim je izvesno da prisustvujemo novom činu produbljivanja krize u odnosima između ne samo Poljske i EU, već i zemalja Istočne Evrope, pre svega Višegradske grupe i Evropske unije. Ovde se konkretno radi o pravosuđu, kao i osudi određenih pojava kao što je marš koji se dogodio pre nekoliko dana, ali ne treba zaboraviti ni velika neslaganja po pitanju migranata istočnih članica EU, pre svega članica Višegradske četvorke i ostatka EU. Dakle, prisustvujemo sve dubljoj krizi u odnosima država-članica EU, što je veoma loš znak za budućnost EU“, ocenjuje Mitić.
Sličnog stava je i Oleg Nemenski, ekspert Ruskog instituta strateških istraživanja, koji sumnja da će EU uvesti sankcije Poljskoj.
„Ovo mi više deluje kao pokušaj da se izvrši pritisak na Varšavu, kako bi se omekšala njena unutrašnja politika povodom čitavog niza pitanja, najpre u smislu reforme sudskog sistema, kao i pritiska kako bi Poljska odlučila da učestvuje u programu prijema izbeglica. Varšava se ne susreće sa ovakvim problemom prvi put, a slične probleme je imala i Mađarska. Budimpešta je imala konflikt sa organima EU i čini se da je, takoreći, pobedila u tom konfliktu, odnosno insistirala je i istrajala u reformama koje je sprovela vladajuća partija. Varšava smatra da je Poljska čak i značajnija država i da bi baš zato trebalo da ima snage da odoli svim pokušajima EU da se meša u njene unutrašnje poslove“, smatra Nemenski.
Viktor Nadein Rajevski, viši naučni saradnik Instituta svetske ekonomije i međunarodnih odnosa Ruske akademije nauka, veruje da će EU nastaviti da vrši pritisak na zvaničnu Varšavu.
„Poljskoj će iz EU biti upućeni određeni zahtevi, ali i ona sama ima ambicije da postane ’šef‘ Višegradske grupe, da bude zastupnik te ’nove Evrope‘. Sa druge strane, stavovi Poljske i ostalih zemalja te grupe ne podudaraju se. Na sve to, stavovi i potrebe ’nove Evrope‘ se podudaraju sa onim čemu teže stare članice evropske porodice“, kaže Rajevski za Sputnjik.
Na pitanje da li bi eventualno uvođenje evropskih sankcija Poljskoj uticalo na popularnost vladajuće partije u toj zemlji, Oleg Nemenski za Sputnjik kaže da bi to za njih nesumnjivo bio jak udarac.
„Trenutno se dobro kotiraju, ali ovo može biti prilično opasna situacija jer bi mogući poraz na evropskom nivou mogao biti fatalan za garnituru koja je na vlasti. Opozicija bi iskoristila takve okolnosti da ubedi većinu stanovništva da vladajuću partiju čine fašisti, što se i inače često može čuti. To bi, drugim rečima, moglo da predstavlja opasnost za unutrašnju stabilnost Poljske“, primećuje Nemenski.
Aleksandar Mitić veruje da su zemlje Višegradske četvorke, uprkos lošim odnosima sa Briselom, ipak prilično daleko od toga da bi mogle napustiti EU.
„Postoje tu kako ekonomski tako i geopolitički razlozi. Mislim da će Sjedinjene Američke Države učiniti sve da Poljska ostane u Evropskoj uniji upravo iz geopolitičkih razloga, pre svega zbog ekstremnog antiruskog stava koji Poljska, nažalost, ima prema Rusiji. Na to Poljska i računa kada je reč o njenom odnosu prema Briselu. Činjenica je da su odnosi Budimpešte i Varšave sa Briselom dosta loši, ali daleko smo od neke priče o izlasku ovih zemalja iz Evropske unije. Međutim, evroskepticizam u tim zemljama raste, što vidimo ne samo po pitanju odluka koje donose vlade u Budimpešti i Varšavi, već i po rezultatima izbora u zemljama poput Češke i Slovačke“, zaključuje Mitić za Sputnjik.
