Antifašistički pokret održao je, istovremeno, manji kontraprotest, a organizatori su držali grupe odvojeno jednu od druge kako bi sprečili da dođe do nasilja.
Zašto Brisel ćuti na porast fašističke ideologije u Poljskoj i zašto je predsedniku te zemlje Andžeju Dudi trebalo dva dana da osudi rasističke, nacionalističke i antiislamske transparente koje su nosili radikalni poljski nacionalisti?
Jurij Borisjonok, predavač na katedri Istorija Južnih i Zapadnih Slovena na Fakultetu istorije Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov za Sputnjik kaže da je poljska vlada trebalo da reaguje, jer njome upravlja partija Pravo i pravda, koja je umereno desničarska.
„Organizator mitinga je Nacionalno-radikalni tabor, organizacija koja zapravo vuče korene još iz tridesetih godina prošlog veka. Mnogi istoričari su tu organizaciju nazivali fašističkom jer se radilo o ultradesničarskoj ideologiji, koja je bila bliska fašizmu u italijanskoj varijanti Musolinija. Mnogi u Poljskoj krive gradonačelnicu Varšave zato što nije zabranila marš, ali iz njene kancelarije je stigla izjava da su gradske vlasti još pre pola godina apelovale na državne vlasti i Ministarstvo pravde da zabrane delovanje ove organizacije, jer onda ne bi imao ko ni da maršira. Do toga, međutim, nije došlo“, kaže Borisjonok.
On napominje da su se mnogi pobunili zbog transparenata na maršu — svetski mediji, ali i Ministarstvo spoljnih poslova Izraela.
„Vlada Poljske je odgovorila da rasističkih parola jeste bilo tu i tamo, ali da su to bili sporadični incidenti, dok su ostali učesnici marša bili prave patriote i nisu koristili neprihvatljive parole. Međutim, zaista se svašta moglo videti i čuti. U Vroclavu je, na primer, bila istaknuta parola ’Smrt neprijateljima otadžbine‘, što takođe podseća na tridesete godine. Mogli su se čuti i pokliči koje tradicionalno koriste protivnici socijalističkih pokreta. Drugim rečima, na tim mitinzima je bila prisutna šarolika publika, ali je jasno da je Poljsku generalno potresla ova proslava Dana nezavisnosti, jer niko nije očekivao da će se okupiti toliki broj radikalnih nacionalista“, ukazuje Borisjonok.
Bogdan Bespaljko, član Saveta za međunarodne odnose u okviru administracije predsednika Putina, primećuje da u Evropi nije bilo nekih burnih reakcija.
„Jasno je da Evropa primenjuje dvostruke standarde, i to nije tako samo u slučaju Poljske, već i u odnosu prema baltičkim državama. U Letoniji se svake godine održava ’Marš SS‘, a Letonija je punopravna članica EU i njeni poslanici sede u Briselu. Pa ipak, na to niko iz EU ne obraća pažnju, kao ni na činjenicu da u baltičkim državama, posebno u Letoniji i Litvaniji, značajan deo stanovništva biva diskriminisan u mnogim životnim sferama. Da se nešto slično dešava, na primer, u Republici Srpskoj, Srbiji ili Rusiji, to bi, naravno, izazvalo opštu medijsku histeriju“, kategoričan je Bespaljko.
Prema njegovom mišljenju, poljske vlasti su i same prilično doprinele ovoj pojavi i ne žele da se u potpunosti ograde od poljskog nacionalizma.
„Sa druge strane, postoji realna bojazan da bi mogle da izgube kontrolu nad situacijom. Mislim da će zato vlasti ovaj nacionalizam u postojećem obliku kanalisati, možda će ga usmeriti protiv Ukrajine ili protiv Rusije, ili protiv obe ove države ili nekog sasvim trećeg“, kaže Bespaljko.
Jurij Borisjonok kaže da na subotnjem maršu nije bilo incidenata, ali podseća da je prošle godine na isti dan bilo provokacija u blizini ruske ambasade.
„Ovaj marš je prošao mirno, ali te parole svakako izazivaju uznemirenost, posebno u Evropi i SAD. Recimo, jedan od bliskih saradnika Hilari Klinton je rekao da je Varšavom marširalo 60.000 fašista, iako to ne odgovara istini. Konflikt koji traje već neko vreme između EU i Poljske sada prelazi u novu fazu, jer će nakon ovog marša Poljake biti lakše optuživati za ksenofobiju, antisemitizam i rasizam“, zaključuje Borisjonok za Sputnjik.
