Američki mediji navode da je Tramp pitao Korejca: „Zar baš morate da se ujedinite?“. Pitanje se, naravno, odnosilo na Severnu Koreju.
Međutim, ono što Tramp izgleda ne zna je činjenica da Korejci to pitanje smatraju neukusnim i nelagodnim, pogotovo oni koji su ostali razdvojeni nakon Korejskog rata. Da stvar bude još gora za Trampa, upravo je Mun dete izbeglica iz Severne Koreje koje su pedesetih godina prošlog veka pobegle na jug i dobar deo porodice ostavile na severu.
Američki predsednik ima sreće što predsednik Mun nije zlopamtilo, verovatno je i sam svestan da Trampu poznavanje istorije nije jača strana, pa mu na kraju nije ni zamerio na pitanju, piše „Vašingon post“.
Štaviše, Mun je to iskoristio kao priliku da edukuje Trampa o istoriji korejskog konflikta i razdvojenosti brojnih porodica.
„Pitanje: ’Zar morate da se ujedinite?‘ upućeno članu razdvojene porodice može da bude veoma štetno i bolno. To vam je isto kao da vas netko pita: ’Da li želite da vidite svoje dete ili ne?‘. Znam da to pitanje zvuči benigno i jednostavno, ali u Koreji to se jednostavno ne pita. To svi znaju. Ali možda je i dobro da je Tramp to pitao, budući da smo dobili odličnu priliku da mu objasnimo šta za nas znači ujedinjenje“, rekla je za „Vašington post“ Ču Mi Ae, liderka vladajuće Demokratske stranke, koja je američkim novinarima detaljno i iskreno prepričala anegdote sa Trampom.
Mun je gospođi Ču preneo ceo razgovor sa Trampom dan nakon susreta sa njim. Predsednik Južne Koreje objasnio je Trampu da oseća veliku obavezu da pomogne ljudima koji su ostali u Severnoj Koreji.
„Vašington post“ navodi da je zapravo nemoguće saznati zašto je uopšte Tramp postavio pitanje o ujedinjenju, ali, u svakom slučaju, nakon časa istorije iz usta predsednika Muna, američki predsednik je samo izgovorio: „Okej, što mogu da učinim za Koreju?“
U tom trenutku Mun je odlučio da iskoristi priliku. Objasnio je Trampu da Južna Koreja sledeće godine organizuje Zimske olimpijske igre, ali da ga je strah kako će to izgledati s obzirom na nestabilnosti na Korejskom poluostrvu. Tramp mu je obećao da će se lično pobrinuti da što više promoviše igre u Pjongčangu.
„Vašington post“ navodi da je komunikacija bila prilično neobična za predsedničke standarde, ali kad je Tramp u pitanju, to više nije iznenađenje. Međutim, ono što iznenađuje su reči stranih diplomata koji tvrde da je Tramp sve više zainteresovan za spoljnu politiku, da želi što više da bude u toku, da upoznaje ljude… Takođe navode da na tim sastancima postavlja brojna pitanja, traži savete od iskusnijih, zanima se za aktuelnu situaciju i na kraju nudi svoju pomoć. Mun se očigledno vrlo dobro pripremio za Trampa, dao mu je lekciju iz istorije i na kraju tražio malu uslugu.
