00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Montenegrinska vlast trajno raskinula sa Njegoševom Crnom Gorom

© FotoPater II Petrović Njegoš - naslikao umetnik Darko Topolski
Pater II Petrović Njegoš - naslikao umetnik Darko Topolski - Sputnik Srbija
Pratite nas
Godišnjica rođenja najvećeg crnogorskog pjesnika vladike Petra Petra Drugog Petrovića Njegoša ove godine prošla je u sjenci neprijatne činjenice da je proteklo punih godinu dana od kako je aktuelna Vlada Crne Gore faktički priznala da taj datum ne smije da proglasi za državni praznik.
Crnogorska vojska - Sputnik Srbija
Zna li Crna Gora šta tačno danas slavi?

Kabinet crnogorskog premijera Duška Markovića je, naime, krajem prošle godine nakon samo nedelju dana povukao iz procedure Zakon o državnim praznicima, kojim je bilo predviđeno da 13. novembar, dan rođenja Petra Drugog Petrovića Njegoša bude državni praznik. Razlog za takvu odluku Vlade bilo je protivljenje Bošnjačke stranke bez čijih glasova DPS nema većinu u Parlamentu.

Ono što je tada posebno uznemirilo duhove u Crnoj Gori bila je i izjava funkcionera Bošnjačke stranke Adnana Muhovića koji je rekao da je Njegoš „genocidni pisac“.

Komentarišući za Sputnjik činjenicu da Vlada Crne Gore već godinu dana nije ni prstom mrdnula da datum Njegoševog rođenja proglasi državnim praznikom, čelnik pokreta „Sloboda narodu“ Boško Vukićević kaže da je teško oteti se utisku da je eventualno protivljenje bošnjačkih kolega predstavljalo samo „prijeko potreban alibi za montenegrinski režim da obustavi navedenu inicijativu“.

Kako Vukićević dodaje, i sami crnogorski vlastodršci „dobro znaju i nevoljno priznaju da je lovćenski gorostas jedna od najznačajnijih ličnosti u istoriji Crne Gore“, ali su, precizira on, „istovremeno svjesni da su život i djelo našeg vladike i najvećeg pjesnika suprotnost i antiteza onome što oni jesu i što predstavljaju“.

Momir Bulatović - Bez distance - Sputnik Srbija
Crna Gora kao Kilibarda: Odričemo se svega što smo dosad bili!

„Naš nobelovac Ivo Andrić ukazivao je na činjenicu da je u Njegoševo doba sva Crna Gora živjela i disala ’kosovskom mišlju‘, a vladika je takvu misao utkao u svoja djela. Montenegrinski režim je zvaničnim priznanjem lažne albanske tvorevine na svetoj srpskoj teritoriji pokušao takvu kosovsku, to jest Njegoševu misao trajno da oskrnavi. Nadalje, Njegoš se držao zavjeta svog strica i njegovih prethodnika o bratskim odnosima sa Rusijom, dok se aktuelni vlastodršci nijesu ograničili na puko nepoštovanje takvog zavjeta, već su se sramnom i bezumnom odlukom pridružili zapadnom uvođenju sankcija najvećoj slovenskoj zemlji“, obrazlaže naš sagovornik.

Vukićević takođe podsjeća da su „Njegoševa djela oda slobodi i da je njihova osnovna poruka neprestana borba protiv okupatora i nemirenje sa zlom“, dok je suprotno tome, kako kaže, „poruka i djelo sadašnjih režimlija usmjerena ka pokornosti prema bilo kom osvajaču ili gospodaru, istovremeno se ne ograničavajući na tolerisanje zla, već i na otvoreno savezništvo sa njim“.

„Njihovo propagiranje vojnog saveza koji je bombardovao naš narod i nasilno i protivpravno uguravanje NATO-a u našu zemlju predstavljaju trajni raskid sa Njegoševom mišlju i sa Njegoševom Crnom Gorom. Iz svega navedenog može se kazati da je iz perspektive slobodnog čovjeka i bolje da režimlije ne izglasavaju inicijativu da dan Njegoševog rođenja bude državni praznik. Oni Njegoša ne zaslužuju niti su ga dostojni. Takva inicijativa mora biti dužnost slobodnog čovjeka“, zaključuje Vukićević.

 

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala