Oko vijetnamskog grada Da Nang, tokom Vijetnamskog rata, vodile su se krvave borbe između snaga Severnog Vijetnama i Amerikanaca. Pre nekoliko dana ovaj grad ugostio je, tokom Azijsko-pacifičkog ekonomskog samita (APEK), američkog predsednika Donalda Trampa i druge svetske vođe, među kojima i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Dugo se spekulisalo hoće li doći između susreta dva svetska lidera. Do susreta je došlo, ali neformalnog. Tokom fotografisanja, Putin i Tramp su se pozdravili.
Međutim, spin u američkim medijima glasi da je Putin ponovo izigrao Trampa, kaže Trifković. Putin je svojim šarmom, tumači Trifković pisanje američkih medija, uspeo da ubedi američkog predsednika da nije bio umešan u hakovanje Demokratskog nacionalnog komiteta i da se nije mešao u američke izbore.
Tramp je, tokom svoje azijske turneje, stalno koristio termin „indo-pacifički region“, na šta Trifković obraća posebnu pažnju. To nije samo flertovanje sa Indijom, već i nagoveštaj da Kina neće biti centralni igrač u regionu.
„Ako proširimo region na Indiju i Indijski okean, na jugoistočnu Aziju sve do Australije, kao barijeru između dva krila, onda dobijamo drugu dinamiku i drugi oblik ravnoteže snaga. Mislim da je to nagoveštaj nove američke strategije, ne samo da angažuje Indiju kao partnera, nego da i jugoistočnu Aziju, Indoneziju i Australiju tretira kao most između dva regiona koji će imati sve veći politički značaj, kao pokušaj neutralizacije širenja kineskog uticaja u Južnom kineskom moru, militarizacije ostrva i pokušaja stavljanja svih ostalih pred svršen čin“, kaže Trifković.
Ne treba zaboraviti da, iako između zemalja jugoistočne Azije postoje nesuglasice, sve te zemlje imaju razloga da strahuju od Kine kao hegemona, kaže Trifković.
U Da Nangu, Tramp je praktično najavio ukidanje sankcija Rusiji, međutim, dan kasnije morao je da promeni stav.
„Tramp želi jedno, ’duboka država‘ drugo, i kada duboka država izvrši pritisak na Trampa, on reterira, jer je svestan da ne može da se uhvati u klinč sa močvarom. On je došao u Vašington, da, kako je sam rekao, isuši močvaru, močvara njega guta. On je u Da Nangu pokušao da se iz te močvare iskobelja, a sledećeg dana ona ga je povukla nazad“, kaže Trifković.
Donald Tramp je prvi američki predsednik posle Dvajta Ajzenhauera, koji je postao šef Bele kuće bez prethodnog političkog iskustva, kaže Marić. Njegovo neiskustvo na političkoj pozornici vidi se upravo prilikom susreta sa Putinom.
Prilikom susreta sa Trampom, Putin je vladao situacijom, kaže Marić, opisujući govore tela predsednika SAD i Rusije.
„To se vidi iz stava. Vratimo se malo na ’štoseve‘ govora tela. Kažu da je Josip Broz Tito imao običaj da samo kratko pruži ruku kada se sa nekim rukuje. I svako ko bi želeo da se rukuje sa njim morao je da se savije da bi došao do te ruke. I posle se kaže, svi se klanjaju Titu. Tih štoseva ima dosta“, objašnjava Marić.
Sumirajući posledice samita, Trifković kaže da liberalni američki mediji ovaj put Trampu ne mogu da nađu zamerku na ponašanje.
„Videli smo sposobnost Trampa da se vrlo disciplinovano ponaša shodno scenariju. Drugim rečima, nije pravio ad hok izjave, nije bilo gafova, nije bilo svega onoga što je liberalna strana američke štampe žudno želela da izvesti — da je napravio budalu od sebe, da je izazvao neki incident koji mu ne služi na čast. Delovao je predsednički“, zaključuje Trifković.
