Najmoćnije medicinske biljke poznate su kao adaptogeni. One pomažu organizmu da održi homeostazu — tanano stanje ravnoteže neophodno za zdrav život. Smatra se da je organizam van ravnoteže kada zakažu mehanizmi za obnavljanje i eliminaciju degenerisanih ćelija i ćelijskog otpada. Ako se ovo stanje ne reši, ono dovodi do umora, potištenosti, strepnje, nesanice i drugih bolesti.
Adaptacija organizma predstavlja mogućnost tela da se prilagodi različitim uticajima iz životne sredine. U biljkama adaptogenima nalaze se polisaharidi, flavonoidi, glikopeptidi i druga hemijska jedinjenja koja pomažu organizmu da prebrodi krize i prilagodi se novonastalim okolnostima.
Adaptogene supstance pomažu organizmu da se prilagodi, odnosno da nadoknadi manjkove i da promeni loše stanje u koje je zapao. Na primer, kod osobe koja ima visok nivo šećera u krvi adaptogen može da pomogne da se nivo glukoze snizi. I obrnuto, kod osobe koja ima nizak nivo šećera u krvi, ta ista supstanca pomaže da se on povisi. Drugim rečima, adaptogeni balansiraju energiju u organizmu.
Kome su adaptogeni najpotrebniji i zašto
Ono što najvećim delom negativno utiče na život savremenog čoveka jeste stres, odnosno stanje koje nastaje kad spoljni faktori poremete biološku i fiziološku ravnotežu tela. Pritisak na naš organski i psihički sklop je šarolik — od nezdrave hrane, otrovnih supstanci iz okoline, do svakodnevne izloženosti buci, nedovoljnog sna ili akutnih, trenutnih životnih stresova.
Kod dugotrajnog stresa, telo gubi sposobnost uspostavljanja ravnoteže, dolazi do lučenja druge vrste hormona hipofize koji uzrokuju oslobađanje kortikosteroidnih hormona, a posebno kortizola. Dolazi do čitavog niza promena sa neposrednim i posrednim štetnim učinkom na imunološki, fiziološki, hormonalni i ostale organske sisteme. Počinjemo da se osećamo umorno, depresivno, zabrinuto, a vremenom se razvijaju brojni poremećaji i konkretne bolesti. Zbog toga borba za smanjenje nivoa stresa postaje ključni deo zdravstvene strategije današnjice, a adaptogeni pomažu našem organizmu da se svim štetnim uticajima lakše izbori.
U najpoznatije prirodne adaptogene koji se koriste u Rusiji spadaju biljke poput rodiole ili sibirske ruže, ženšena, đumbira i oblepihe ili pasijeg trna. Takođe, u snažan adaptogen se ubraja i „čudotvorna“ smola mumijo, prebogata različitim mineralima i mikroelementima koji inače manjkaju u ishrani savremenog čoveka. Tu su i adaptogeni životinjskog poreka, dobijeni iz rogova severnih jelena, a preparati sa ovom neobičnom supstancom se mogu naći pod imenom cigapan, panti ili pantokrin.
Rodiola ili sibirska ruža
Rodiola odnosno sibirska ruža je biljka o čijoj lekovitosti se mnogo govori poslednjih godina. Međutim, poznato je da su ovu izuzetno lekovitu biljku naročito cenili kineski carevi i Stari Grci. Štaviše, u prošlosti, rodiola bila jedna od najcenjenijih lekovitih biljaka, pa je poznavanje njenih staništa bilo je strogo čuvano i prenošeno kao porodična tajna.
Savremena nauka je potvrdila lekovitost sibirske ruže i svrstala ju je među adaptogene biljke koje na organizam deluju vrlo kompleksno. Flavonoidi kojima je rodiola bogata, na primer, dokazano jačaju imunitet, delotvorno se bore protiv slobodnih radikala i ublažavaju posledice stresa. Osim toga, ova biljka povećava biohemijski i funkcionalni potencijal organizma.
Rodiola raste na peskovitom tlu i većim nadmorskim visinama arktičkog područja Evrope i Azije. Raste i do 70 centimetara u visinu i ima cvetove su joj najčešće žuti.
Lekovitost rodiole je šezdesetih godina prošlog veka među prvima proučavao sovjetski biolog i botaničar Georgij Krilov. O ovoj biljci je objavljeno više od 180 farmakoloških, fitohemijskih i kliničkih studija. Krilov je otkrio da koren ove biljke sadrži snažne adaptogene i da podjednako i ljude i životinje štiti od fizičkog i mentalnog stresa, otrova i prehlada, kao i da poboljšava raspoloženje i daje energiju i mentalnu oštrinu.
Naknadna istraživanja u savremenoj medicini potvrdila su da rodiola podstiče i povećava radnu sposobnost, štiti organizam od štetnog dejstva slobodnih radikala, povećava bioelektričnu aktivnost mozga, podstiče pravilan rad štitaste žlezde, oporavlja telo posle fizičkog napora, ublažava emotivni stres, sprečava aritmije, povećava količinu serotonina čime ukupno utiče na raspoloženje i čak poboljšava spavanje.
Mumijo
Mumijo je čudotvorna planinska smola sa Altaja, kojoj se pripisuju isceljujuća dejstva za mnoge bolesti. Ovaj prirodni lek ubrzava zarastanje kostiju kod preloma ili iščašenja i regeneriše ćelije i tkiva.
Ovo je i univerzalni prirodni lek, koji se sastoji od više od 50 mikro i makro elemenata, aminokiselina, raznih organskih sastojaka i vitamina u tragovima, upravo svega onoga što savremenom čoveku fali. Zato ne čudi da u Rusiji vole da kažu da ova smola sadrži više od polovine hemijskih elemenata iz tablice čuvenog Mendeljejeva, a tako je potvrdila i nauka.
Preporučuje se mumijo i kod reumatizma i ženama koje pate od osteoporoze, a leči i mnoge druge bolesti: od steriliteta, preko bolesti urogenitalnog i gastrointestilnog trakta. Uspešno se crna smola bori protiv alergija, anemije, dijabetesa, astme i plućnih bolesti, migrene, epilepsije, oboljenja nervnog sistema, paradentoze, kožnih oboljenja i opekotina. Ukupno gledano, ovaj eliksir sa Altaja na ljudsko telo deluje okrepljujuće i smatra se jednim od najboljih bioloških stimulansa.
Panti. Prah dobijen mlevenjem rogova jelena
Severni jeleni su jedinstvena porodica sisara kojima svake godine izrastaju i otpadaju ovi masivni organi, rogovi, inače prokrvljni i prekriveni somotskom kožom i tananom mekanom vunom. Rogovi koji otpadnu sa jelena se na specijalan način suše.
Kako bi se lakše došlo do rogova, sibirski jeleni se od kraja 19. veka gaje na farmama. Danas, u Ruskoj Federaciji farme sa najviše grla se nalaze na Altaju. Alkoholna esecnija praha iz samlevenih rogova koristi se u farmakologiji kao sredstvo za podizanje opšteg tonusa organizma i kao adaptogen.
Još u Sovjetskom Savezu ekstrakt rogova jelena koji su u tu svrhu uzgajani bio je registrovan pod markom „Pantokrin“ 1970. godine. Ovaj preparat može da se primenjuje kao deo kompkleksne terapije u slučajevima arterijske hipotenzije i neurastenije.
Prah ili ekstrakt iz rogova jelena su osnova odnosno glavni sastojak mnogih biološki aktivnih dodataka ishrani. Tokom devedesetih godina bilo ja započeto izučavanje proizvodnje pantohematogena iz krvi rogova jelena koja je bila dobijena neposredno posle rezanja panta.
Danas se osim u Rusiji, ova vrsta jelena u istu svrhu uzgaja i u Kazahstanu, Kini i na Novom Zelandu.
