U intervjuu za Sputnjik najavljuje dolazak „Alibabe“ u Srbiju, kao i otvaranje još jedne direktne avio-linije iz Srbije za Kinu. Sa ambasadorom razgovaramo u jednom od salona Ambasade NR Kine u Beogradu u trenutku kada su sve oči sveta uprte u Aziju: predsednik Kine Si Đinping primio je američkog predsednika Donalda Trampa, a pred samit Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje.
Da li očekujete da će ti razgovori i susreti doprineti većoj bezbednosti u Aziji i smirivanju tenzija?
— Svakako. Svaki susret lidera Amerike, Kine, Rusije ili neke druge zemlje, pozitivan je, i siguran sam da će imati pozitivan rezultat i dati doprinos saradnji, očuvanju mira, unapređenju ekonomske saradnje i saradnje u drugim oblastima. Očekujem veliki uspeh od ove posete.
U oktobru je održan 19. kongres Komunističke partije Kine, koji su mnogi nazvali istorijskim. Koji su pravci razvoja Kine zacrtani na tom kongresu i koliko je kineski san različit od američkog?
— Hvala što ste pratili taj veliki događaj. Ja sam član komunista, imam već 35 godina staža u našoj partiji, i zato je ovaj kongres, ne samo za mene nego i za našu zemlju, velika stvar. Govor koji je održao naš predsednik i generalni sekretar naše partije je mnogo važan i sveobuhvatan. Ja taj govor sad izučavam. Koliko ja shvatam, ima dosta programa i sadržaja, npr. kada je reč o međunarodnim odnosima. Naš predsednik i generalni sekretar apeluje da se izgradi novi model međunarodnih odnosa. To podrazumeva da sve države na svetu, bez obzira da li su velike ili male, bogate ili nerazvijene, budu ravnopravne. Treba da se međusobno poštuju. To je mnogo važno. Druga tačka je da se u međunarodnim odnosima treba pridržavati pravednosti i opravdanosti, a cilj toga je da uvek imamo zajedničku pobedu, a ne kao u sportovima, da vi pobeđujete, a ja sam poražen. Mi kažemo — da svi budemo pobednici. To je novi model međunarodnih odnosa.
Što se tiče kineskog sna i poređenja sa američkim, koliko je on različit?
— Ja gradim kineski san, nisam proučavao američki san. Kineski san je da svaki Kinez, svako ko živi u našoj zemlji da ima sva prava. Nažalost, činjenica je da trenutno u našoj zemlji imamo skoro dvadeset miliona ljudi koji žive ispod granice siromaštva. Normalno, rešili smo veliki deo stanovnika, ranije smo imali skoro 300 miliona ispod te granice, sada ostaje 20 miliona. To je za nas veliki zadatak. Za nekoliko godina mi ćemo taj problem rešiti. To je kineski san — da svi lepo živimo, da dostojanstveno živimo, da cela Kina bude bogata, napredna, slobodna.
Srbiji mnogi zavide na odnosima koje ima sa Kinom. Imamo Sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu. Ovih dana predsednik Si je pisao predsedniku Vučiću zahvaljujući mu na čestitkama povodom Kongresa i povodom njegovog reizbora za generalnog sekretara, i u tom pismu se ističe da srpsko-kineski odnosi pokazuju pozitivan trend razvoja. Jedna od stvari koja će doprineti razvoju naših odnosa jeste i projekat „Pojas i put“. Gde je mesto Srbije u tom projektu?
— Što se tiče ovog pitanja, dozvolite mi pre svega da puno zahvalim srpskom narodu, Vladi Srbije, rukovodstvu Srbije na čelu sa predsednikom Vučićem. Vi ste pomenuli pismo kineskog predsednika predsedniku Vučiću. Ja bih rekao da njih dvojica, predsednik Si i predsednik Vučić, zaista imaju bliske, prijateljske odnose, često razmenjuju pisma, zaista često. Jedan drugog dobro razumeju i poštuju, i to je velika sreća i za Kinu i za Srbiju. Prijateljski, ja bih rekao drugarski odnos između dva lidera je mnogo važan u nekom smislu, a po mom ličnom mišljenju, to je ključni faktor. Mi visoko cenimo i zahvaljujemo što je srpski narod, njegovo rukovodstvo na vreme prihvatilo inicijativu „Pojas i put“ i aktivno učestvuje. Na primer, u maju ove godine, predsednik, tada još premijer Vučić otišao je u Kinu da učestvuje na forumu „Pojas i put“, i u tom smislu Srbija aktivno učestvuje u toj inicijativi. Mi mnogo radimo sa Srbijom, ima tu dosta projekata. To je zahvaljujući želji i Kine i Srbije, dakle, to je princip tržišta. Drugo, hoću da naglasim da je Srbija Kini veoma, veoma prijateljska zemlja. Ona je prva zemlja u regionu sa kojom je Kina potpisala sveobuhvatno strateško partnerstvo.
Da li je Srbija na neki način i odskočna daska za kineski biznis u Evropi?
— Ja to tako ne gledam. Srbija nije daska za Kinu da odavde skočimo u Evropu. Moj stav je jednostavan: Srbija je nama prijateljska zemlja. Kineski san je, prostije rečeno, razvoj. Svaka zemlja, svaka nacija ima svoj san. Srbija ima svoj san, mi isto, a to su razvoj, mir, stabilnost i prosperitet. Mislim da to važi i za Srbiju i za Makedoniju i za Bosnu, za svaku zemlju. Kina ima svoj san, Srbija ima svoj san. San nas povezuje. Srbiji trebaju razvoj i investicije i Kini je potrebno isto. Dva rukovodstva dobro se sporazumevaju i imaju poverenja i poštovanja. Onda je lako da nađu zajednički projekat, auto-put, most Zemun—Borča, brzu prugu…
Znate da se Srbija zalaže za dobru saradnju i sa Zapadom, i sa Kinom, i sa Rusijom. Međutim, nedavno smo čuli neke poruke da mi ne možemo da sedimo na više stolica, nego samo na jednoj. Izloženi smo pritiscima. Kako Vi to vidite, zašto od nas traže da se opredelimo samo za jednu stolicu?
— Kineska spoljna politika, kako je rečno na 19. kongresu CK KP Kine, jeste sledeća: pre svega, međusobno poštovanje. Sve države, bez obzira na veličinu i moć, ravnopravne su. Mi se nikada nećemo mešati u unutrašnje stvari drugih zemalja, Kina nikad neće ekspanziju i hegemoniju. Poštujemo izbor naroda jedne zemlje. To je moj odgovor na ovo. Da li je to dovoljno ili ne? Ja smatram ovako: svaka vlada svake zemlje pre svega vodi računa o svom narodu, o svojim interesima. Mi to potpuno razumemo, poštujemo i podržavamo.
Možete li da zamislite situaciju u kojoj bi, recimo, Kina rekla: Ako hoćeš da sarađuješ sa nama, onda nećeš moći da sarađuješ sa nekim drugim?
— Između Kine i Srbije postoje zaista prijateljski odnosi. Postoji mnogo konkretnih oblika saradnje između Kine i Srbije. I ne samo sa Srbijom, nego u celom svetu. Kina ima jedan princip: kada mi sarađujemo, nema nijednog političkog preduslova. To je naš generalni stav i politika.
U Bukureštu je u sredu održan sastanak ministara energetike 16 zemalja Istočne i Centralne Evrope i Kine, i na tom sastanku je, između ostalog, ocenjeno da je Srbija lider što se tiče broja projekata. Posebno se to odnosi na infrastrukturu i energetiku. Ukupna vrednost najvećih zajedničkih projekata Srbije i Kine dostigla je cifru od 6 milijardi dolara, od čega su projekti na kojima se trenutno radi vredni 2,5 milijardi. Reč je o 15 projekata. Koje biste izdvojili kao posebno važne?
— Imate tačnije informacije od mene. Za neke projekte znam, za neke ne znam tačno. U poslednje 3-4 godine zaista ima puno projekata na kojima radimo zajedno sa prijateljima iz Srbije. Neki su u toku. Ono što je gotovo su most Zemun—Borča, na auto-putu na Koridoru 11 trenutno rade dve kineske kompanije. Jedna kompanija „Shandong Highspeed“, druga je CRBC, koja je završila most Zemun—Borča. Od energetskih projekata tu je termoelektrana u Kostolcu, ali ja bih kao možda najuspešniji izdvojio projekat Železare u Smederevu. Otkad je kineska kompanija uzela tu kompaniju prošlo je 14 ili 15 meseci. Ta kompanija je bila na velikom gubitku, sada je stala na svoje noge i ide na bolje. Kineska kompanija je prošle godine investirala preko sto miliona dolara, ove će isto investirati preko sto miliona američkih dolara.
Rekli ste da je više kineskih kompanija zainteresovano za ulaganja u Srbiju. Koje su to kompanije koje su najbliže toj odluci i u kojim granama privrede su još moguće kineske investicije?
— Tu ima nekoliko projekata i nekoliko kineskih kompanija. Još su u toku pregovori, pa po džentlmenskom dogovoru još ne možemo da damo informacije javnosti i ja moram da održim reč. Svakako da očekujemo da će doći novi talas kineskih investicija.
Koliko je tih kompanija?
— Tri-četiri kompanije, i to su ozbiljni pregovori. Brzo ćete saznati. Sume još ne znam.
Imamo i kancelariju za saradnju sa Rusijom i Kinom. Kako funkcioniše bilateralna saradnja po toj liniji?
— Tomislav Nikolić, dok je bio predsednik, dao je ogroman doprinos razvoju i unapređenju bilateralnih odnosa između Kine i Srbije. On je prošle godine pozvao našeg predsednika Si Đinpinga u zvaničnu državnu posetu Srbiji i ta poseta je direktni rezultat razvoju ukupnih prijateljskih odnosa dveju zemalja. Nikolić je stari kineski prijatelj, mi ga volimo i imamo lični kontakt sa njim. Sutra idem ponovo kod njega, razgovaramo sa njim, razmenjujemo informacije, on nam daje savete i, ja bih rekao, nalog. On nam puno pomaže.
Šta je to što kineske biznismene najviše privlači u Srbiji? Koji su plusevi za poslovanje ovde, a ima li minusa?
— Ja bih rekao, pre svega prijateljstvo, gostoljubivost srpskog naroda ili ovako da kažem — svi Kinezi koji dođu u Srbiju, bez obzira na to da li službeno ili privatno ili kao turisti ili kao zvanična delegacija, svi kad dođu u Srbiju, osećaju se kao kod kuće. Ne zato što domaćin kaže — želimo da se osećate kao kod kuće. Zaista imamo taj osećaj. To je mnogo važno. Pre svega, to znači da Kinezi vole Srbiju i da Srbija voli Kineze. To je preduslov. Drugo, lako možemo da se sporazumemo sa Srbima. I jedan i drugi narod su otvoreni jedan prema drugome. Ako imam neku primedbu, odmah kažem da imam drugačije mišljenje i druga strana odmah dobronamerno shvata, to je mnogo važno.
A investiciona klima? Mislim na propise, da li kineske kompanije imaju problema oko pribavljanja određenih dozvola, da li je papirologija prepreka?
— Nije prepreka. Ova vlada je efikasna, političari su sjajni, narod, građani su veoma prijateljski nastrojeni. Zato još jednom ponavljam, mi se ovde osećamo kao kod kuće. Srbija nam je prijateljska zemlja. Normalno, i mi izražavamo dobrodošlicu za svaku investiciju u Kini.
Ima li ih?
— Ima nekoliko. Kad ljudi imaju ljubavi prema nekom, to nema objašnjenje.
Nedavno smo čuli i za „informatički put svile“, u okviru „Pojasa i puta“. Održan je niz sastanaka delegacija Srbije i Kine u vezi sa izgradnjom „pametnih gradova“ i „onlajn turizma“. Možete li nam reći više o tome?
— Poznata je kineska kompanija „Alibaba“. Mi smo već uspeli da nekoliko puta kontaktiramo sa „Alibabom“. I moja i srpska zajednička želja je da dovedemo „Alibabu“ u Srbiju.
Dokle se tu stiglo?
— To je u toku. Pre četiri meseca bio je ovde guverner provincije Džeđang. „Alibaba“ je kompanija u toj provinciji. Razgovarao sam sa guvernerom, i on mi je obećao da će sa svoje strane učiniti sve da „Alibaba“ dođe u Srbiju. Hoćemo da napravimo ovde trgovački centar na sajtu, a „Alibaba“ će biti čelnik, odnosno to će biti njihov posao. Jedan problem još nije rešen, a to je kako ćemo da vršimo plaćanje. Ali počeli smo da razmatramo kako da rešimo i to pitanje. Drugo, počeli smo da razgovaramo o drugoj direktnoj avionskoj liniji. Čim smo počeli da razgovaramo o tome, znači da tržište postoji.
Hoće li to biti Beograd—Šangaj?
— Ne, Šendžen. To je blizu Hongkonga, na jugu Kine. U toku je i rad na „pametnim gradovima“. To radi naša kompanija „Huavej“.
Pomenuli ste da je otvorena linija Beograd—Peking. Ukinute su i vize. Kolika su realna očekivanja da zahvaljujući tome Srbija značajno poveća priliv kineskih turista?
— Po našoj statistici, a ona nije precizna ali može da posluži kao informacija, dosad je triput više turista nego prošle godine. Ovde dve kineske kompanije primaju i organizuju grupe kineskih turista. One sad više nisu u stanju da prime svaku kinesku delegaciju. Znači, velika je potražnja, ali one nisu u stanju da joj izađu u susret. To je znak da dolazi puno Kineza. I ja često nailazim u gradu na kineske turiste. Mislim da je to tek početak. Krajem ovog meseca organizovaćemo grupu Si-Si-Ti-Vija. Oni će doći ovde da naprave seriju o lepotama Srbije. Kada to bude emitovano u Kini, to će biti velika reklama i tek tada očekujemo masovni talas kineskih turista.
Koliko su Kinezi dobri turisti, da li mnogo troše?
— Mnogo. U proseku 4.000 evra za jedno putovanje.
Očekuje se da će iduće godine biti završen Kineski kulturni centar. Kako će on doprineti kulturnoj saradnji naših dveju zemalja?
— Prema planu, krajem iduće godine taj projekat treba da bude završen. Srbija je kičma u ovom regionu. Srbija je miroljubiva zemlja. Ima bogatu i dugu istoriju, i ja očekujem da će, kada Kineski kulturni centar počne da radi, tu biti prostor da se Srbima predstavi kineska kultura i da kroz taj prostor i mi vašu kulturu pošaljemo u Kinu i predstavimo kineskom narodu. Drugi zadatak jeste da odavde pokrivamo region, pošto u drugim zemljama još nemamo kulturni centar.
Rekli ste da je Srbija kičma regiona. Kako vidite regionalnu situaciju, da li je nešto ugrožava?
— Ne vidim neku veliku opasnost. Svaka zemlja vodi svoju politiku, i pogotovu Srbija hoće dobrosusedske odnose sa svim zemljama i postiže rezultate. I svet, međunarodna zajednica, treba da vidi da Srbija daje sve od sebe da sačuva stabilnost u regionu.
Kina daje veoma snažnu podršku Srbiji kad je reč o Kosovu. To se, recimo, videlo na poslednjem sastanku Interpola, kada Kosovo nije primljeno u tu organizaciju. Međutim, jasno je da pritisak Zapada neće popustiti i da će na svaki način pokušavati da Kosovo ugura u druge međunarodne institucije. Koliko je opasno to ugrožavanje međunarodnog prava, tim pre što najnoviji događaji u Evropi upravo to potvrđuju?
— Kineska spoljna politika je pre svega međusobno poštovanje. Kao drugo, poštujemo suverenitet i teritorijalni integritet svake zemlje. Što se tiče Kosova, naš stav je jasan: Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti je okvir u kom treba da se reši pitanje Kosova. Mada u svetu ima nekih zemalja koje su priznale Kosovo, mi ga ne priznajemo. Mi smatramo da taj problem treba rešiti, ali u okviru rezolucije SB i međunarodnog prava. U tom smislu podržavamo Srbiju, a zahvaljujemo Srbiji što i ona uvek podržava kineske suštinske interese. Normalno, i mi kao prijateljska zemlja podržavamo srpske suštinske interese. Tu nema nikakve sumnje.
