Međutim, on se danas suočava sa optužbama svog prethodnika da je pao pod uticaj opozicije i izdao ideale „građanske revolucije“. Moreno, koji je paralisan od 1998. godine, dolaskom na vlast u maju ove godine obećao je pristalicama da će nastaviti proces koji je promenio život građanima Ekvadora, pogotovo najsiromašnijima, a koji je započeo njegov prethodnik.
Od stupanja na dužnost, Moreno se neprestano suočava sa problemom korupcije, koja se bukvalno uvukla u sve pore državnog aparata.
Ispostavilo se i da je njegov najbliži saradnik, potredsednik Ekvadora Horhe Glas, takođe učestvovao u korupcionim shemama. On je optužen za uzimanja mita od brazilske građevinske korporacije Odebreht.
Glas je osumnjičen da je predvodio mrežu političara koji su primili 33 miliona dolara mita, koliko je građevinska firma priznala da je platila da bi dobila ugovore.
Glas je uoči hapšenje rekao da se slučaj koji se vodi protiv njega zasniva na lažima i proceduralnim greškama, a njegove pristalice optužuju Morena da mu je zario „nož u leđa”.
Predsednik Moreno je zbog skandala još u avgustu sveo dužnosti Glasa na mahom ceremonijalne, a Glas je odbio da podnese ostavku i optužio Morena da je izdao zaostavštinu bivšeg predsednika Koree.
Skandal je takođe izazvao i razdor među socijalistima — jedni podržavaju Morena u borbi protiv korupcije, a drugi mu poručuju da „povuče ručnu“.
Raskol unutar elita pojačan je i pokušajima bivšeg predsednika da utiče na politiku zemlje, iako je Korea obećao da se neće mešati u rad novih vlasti.
Posle skandala, u Morenovom kabinetu pronađeni su i prisluškivači, a pristalice aktuelnog šefa države su ubeđene da to nije učinjeno bez znanja bivšeg predsednika.
Drugi pravac na kom Moreno radi je i ukidanje amandmana usvojenih od strane Parlamenta u decembru 2015. godine, koji omogućava da se ista osoba kandiduje na predsedničkim izborima neograničen broj puta zaredom.
Moreno je naglasio da se takvo stanje stvari smatra „nenormalnim“ i da će se konsultovati sa stanovništvom zbog „prave demokratije bez kaudilizma“. On je rekao da nema nameru da se drugi put kandiduje na predsedničkim izborima. Zauzvrat, Korea je optužio Morena da je pao pod uticaj opozicije i izdao ideale „građanske revolucije“.
Ko je Moreno
Ovaj levičar potiče iz učiteljske porodice. Rođen je 1953. godine u malom gradu Nuevo Rokafuerte u ekvadorskoj Amazoniji u blizini granice sa Peruom. Njegov otac Servio Tulio Moreno bio je profesor, a dao je svome sinu ime u čast ruskog revolucionara Vladimira Lenjina. Srednje ime mu je dala majka u čast francuskog filozofa Voltera, tako da je puno ime novog ekvadorskog predsednika Lenjin Volter Moreno Garses.
Završio je tri godine psihologije i diplomirao kao najbolji student državnu upravu na Centralnom univerzitetu Ekvadora.
Postao je teški invalid 1998. godine, nakon uličnog napada, kada mu je iz neposredne blizine pucano u leđa dok se vraćao iz jedne pekare. Od tada je nepokretan i kreće se isključivo invalidskim kolicima, ali se maksimalno angažovao oko prava invalida i socijalno ugroženih.
Zbog svoje aktivnosti u pružanju pomoći osobama sa invaliditetom predložen je za Nobelovu nagradu za mir 2012. godine, a u decembru 2013. imenovan je i za specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za pitanja invaliditeta i dostupnosti.
Objavio je preko 20 knjiga, a dobitnik je i nekoliko državnih nagrada Ekvadora i drugih zemalja u regionu. Oženjen je, ima tri ćerke i troje unučadi.
Godinama je i politički aktivan, a u periodu od januara 2007. do maja 2013. godine bio je i potpredsednik Ekvadora. Nazivaju ga „naslednikom socijalizma 21. veka“.
Ekvadorski socijalizam je deo latinoameričkog koncepta „socijalizma 21. veka“, kojeg neki analitičari još nazivaju „naftni socijalizam“ jer se razvijao u zemljama bogatim naftom čije su vlade počele da kanališu zaradu od nafte prema socijalnim programima i prema potrebama najsiromašnijih, a ne prema privilegovanima.
Nafta ojačala ekonomiju
Upravo je Ekvador zahvaljujući visokim cenama izvoza nafte zabeležio stabilan privredni rast tokom prvih osam godina Koreinog predsedničkog mandata, ali je sredinom 2015. počeo da zapada u recesiju.
Prioriteti Koreine Vlade bili su briga o siromašnima, starima i deci, borba za povećanje standarda života, otvaranje novih radnih mesta i redovna primanja radnicima, otvaranje domova za osobe sa invaliditetom i stare, centara za brigu o deci, kao i novih škola i fakulteta.
Korea je stekao odane pristalice među siromašnima zahvaljujući socijalnim davanjima, a u periodu od 2006. do 2016. godine, prema zvaničnim statistikama, broj siromašnih je u ovoj zemlji od 16 miliona stanovnika smanjen za milion i po ljudi.
Međutim, istovremeno se suočava i sa optužbama za korupciju, a finansijska kriza izazvana katastrofalnim padom cena nafte snažno je udarila na državnu kasu i građane, što je izazvalo proteste opozicije.
U takvoj turbulentnoj situaciji Korea je odustao od ulaska u predsedničku trku, a biračko telo odlučilo je da vlast u Ekvadoru, „tesnom“ podelom glasova, ponovo osvoji levica.
Lenjin Moreno je, u drugom krugu izbora, osvojio 51,12 odsto glasova, dok je njegov desničarski protivkandidat Giljermo Laso inkasirao 48,88 odsto. Moreno je pobedio konkurenta sa minimalnom razlikom od samo 230 hiljada glasova.
Eksperti kažu da je predsednička trka bila pokazatelj političke klime u Latinskoj Americi. Za razliku od drugih latinoameričkih zemalja – Argentine, Brazila i Perua, gde duže od deset godina levičarska moć slabi, levica se u Ekvadoru, ipak, održala.
