„Ukrajina je zabrinuta ulimativnim ponašanjem Mađarske zbog nezadovoljstva zakona o obrazovanja. Svi naši pokušaji vođenja dijaloga razbijaju se o nespremnost mađarske strane na dijalog“, rekla je ministarka.
Ona je dodala da Budimpešta koristi principe konsenzusa u NATO-u i „blokira efikasnost razvoja“ ranije „planiranih stvari“ između Ukrajine i Alijanse.
Upravo zato, dodala je potpredsednica Vlade, ministar obrazovanja i nauke Lilije Grinjevič 6. novembra hitno je posetio sedište NATO-a.
Klimpuš Cincadze je izjavila da je samo Mađarska od svih država koje su zabrinute novim ukrajinskim zakonom o jeziku izabrala put blokade.
Mađarska menja „Istočno partnerstvo“ zbog Kijeva
Mađarska je inicirala promene u projektu deklaracije samita „Istočnog partnerstva“, koji će se održati 24. novembra u Briselu zbog novog ukrajinskog Zakona o obrazovanju, izjavila je potpredsednica Vlade Ukrajine Ivana Klimpuš Cincadze internet-magazinu „Evropska pravda“.
„Vidimo kako se pojavljuju dodatne formulacije u višestranim dokumentima, na primer u projektu deklaracije ’Istočnog partnerstva‘“, izjavila je Klimpuš Cincadzeva.
Prema njenim rečima, Budimpešta insistira da deklaracija sadrži formulacije da države-partneri treba da „poštuju ona prava koja već imaju lica koja pripadaju nacionalnim manjinama“. Potpredsednik Vlade je dodao da se diskusija o završnom projektu deklaracije nastavlja.
Očekuje se da će 11. decembra Venecijanska komisija saopštiti svoje mišljenje o ukrajinskom Zakonu o obrazovanju. Eksperti komisije su krajem oktobra posetili Ukrajinu, gde su se sastali sa predstavnicima nacionalnih manjina i poslanicima Vrhovne rade.
Zakon koji ograničava mogućnost učenja na jezicima nacionalnih manjina stupio je na snagu 28. septembra i biće uvođen etapno do 2020. godine. Vlade jednog broja zemalja, uključujući Mađarsku i Rumuniju, saopštile su da ovaj Zakon narušava prava nacionalnih manjina u Ukrajini.
