Evropska unija, ako se može suditi po rečima novog izvestioca Evropskog parlamenta za Kosovo Igora Šoltesa, izgleda da napušta statusnu neutralnost kada je reč o odnosima Srbije i Kosova. Naime, Šoltes, koji je unuk Edvarda Kardelja, na ovo mesto je došao umesto Urlike Lunaček. U svom prvom intervjuu rekao je, parafraziramo, da mu je prvi radni zadatak da natera ostalih pet članica Unije koje nisu priznale Kosovo — da to urade. A te reči su imale i te kako odjeka na Kosovu.
Podsećanja radi, EU, koja je glavni posrednik u pregovorima Beograda i Prištine, od samog početka je zauzela stav da je dijalog statusno neutralan, drugim rečima, da tema dijaloga neće biti status Kosova. EU je, takođe, odavno zauzela stav da ni na koji način neće biti pritisaka na ostalih pet članica Unije da priznaju Kosovo.
Posle Šoltesovih poruka, nameće se novo pitanje: Da li nam on najavljuje neke promene u ovom domenu?
Politikolog Aleksandar Pavić za Sputnjik kaže da su izjave Šoltesa pomalo nadrealne i to, kako navodi, iz nekoliko razloga.
„Prvo, on je samo izvestilac EP-a i kao takav ne može da utiče ni na politiku države iz koje dolazi (Slovenija) a kamoli na politiku EU, koja se ionako ne kreira u EP. S druge strane, smešno je i pomisliti da predstavnik države kakva je Slovenija može da zavrće ruku državama kao što su Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka da promene svoju državnu odluku koja se tiče njihovih najdubljih nacionalnih interesa. Mislim da Šoltes ne zna ni gde je došao, ni šta su njegove kompetencije i precenjuje i svoj kapacitet i svoju težinu“, kaže Pavić.
Naš sagovornik pola u šali, a više u zbilji, kaže da možda Šoltes, s obzirom da je unuk Edvarda Kardelja, misli da treba da nastavi porodičnu tradiciju daljeg rascepkavanja Srbije.
„On je svakako prekoračio već razne crvene linije, iako je tek došao na to mesto. Između ostalog, on je već dao statusno pristrasnu izjavu, ali, podsećam, on uopšte nije adresa za nastavak briselskih pregovora, tako da nije ni taj, koji tu nešto može da određuje. Brisel još nema moć da propisuje suverenim državama- članicama njihovu unutrašnju politiku“,naglašava Pavić.
Naš sagovornik napominje da njegova izjava nije mnogo drugačija od onih koje je svojevremeno davala Lunačekova, ali kako kaže, Priština se hvata za svaku slamku, jer njen položaj, i međunarodni i geopolitički, svakim danom postaje sve slabiji.
Politikolog Stefan Surlić kaže da Šoltesovu izjavu, pre svega, vidi kao pokušaj da se pridobiju simpatije Prištine i da se ublaži nezadovoljstvo koje vlada u albanskim krugovima posle odluke Surinama da povuče priznanje Kosova.
„Mislim da EU nije zainteresovana da izvrši dodatni pritisak na zemlje-članice koje nisu priznale Kosovo, ali to je svakako dugoročan problem za Brisel, jer dokle god postoje ta nepriznanja, Kosovo ne može da se nada izvesnosti na svom evropskom putu. I svakako da je ta Šoltesova izjava opomena srpskoj diplomatiji da se više angažuje prema članicama EU koje nisu priznale Kosovo, a koje i te kako osnažuju poziciju Beograda na putu konačnog rešenja statusa Kosova“, ističe Surlić.
Činjenicu da je Slovenac zadužen za Kosovo mnogi u Prištini vide kao prednost, jer je Slovenija prva priznala kosovsku nezavisnost od bivših jugoslovenskih republika. S druge strane, posle niza kritika koje je Priština iznela na račun EU, dolazak Šoltesa albanski lideri shvataju kao znak dobre volje Brisela, jer je došao čovek koji, po njima, najbolje razume „stradanja Albanaca pod Srbijom“ piše u kosovskim medijima.
