Ovi dokumenti pod nazivom „Hronologija nedavnog zanimanja za neobične funkcije ljudskog tela u Narodnoj Republici Kini“ objavljena su tek posle zahteva da se s njih skine oznaka tajnosti, a većina informacija zasniva se na kineskim istraživanjima.
„Ciran Cirači“, cenjeni kineski naučni časopis, objavio je 1979. godine izveštaj o nevizuelnom prepoznavanju u koji su uključili nekoliko svedočanstava o neverovatnim mogućnostima ljudskog organizma.
Godinu dana kasnije, taj časopis je organizovao i parapsihološku konferenciju u Šangaju, na kojoj je učestvovalo više od 20 istraživačkih instituta i univerziteta iz svih delova sveta.
Već 1981. godine osnovano je stotinak institucija za proučavanje dece s posebnim sposobnostima, a 1982. godine kineska Vlada je sponzorisala javnu konferenciju u Pekingu. Jedini cilj bila je rasprava o ljudima s parapsihološkim sposobnostima.
Iste godine otkriven je Žang Baošeng. Naime, na jednom univerzitetu u Pekingu testirano je više desetina ljudi da bi se videlo da li neko od njih ima telepatske sposobnosti. Većina je bila „obična“, ali Baošeng je toliko šokirao naučnike da su ga podvrgli novom testiranju.
Ovog puta posmatralo ga je čak 19 naučnika. Ispostavilo se da Baošeng snagom svog uma može da prebacuje male predmete. Šest meseci su ga posmatrali, a on je snagom misli stavljao papiriće u staklenu cev i vadio ih. Istu stvar ponovio je s insektima.
Drugi dokument, pod nazivom „Istraživanje paranormalne sposobnosti pomeranja prostranih prepreka“, koji je takođe objavila CIA, opisuje jedan eksperiment u kom je Baošeng učestvovao.
„Drveni kabinet dimenzija 120x180x60 centimetara upotrebljen je kao zatvoreno skladište. Listovi papira s jedinstvenim oznakama postavljeni su na gornju policu. Baošeng je uspeo da izvuče papire i vrati ih nazad u kabinet, koji je sve vreme bio zatvoren i neoštećen. To pokazuje da prostorne barijere mogu da se probiju čak i u velikim magacinima“, navodi se u tom izveštaju.
