Parlamentarna Komunistička partija Rusije i levičari iz raznih zemalja odali su počast ovom istorijskom događaju, šetnjama i mitinzima u mnogim gradovima zemlje.
Lider komunista Genadij Zjuganov rekao je da je na godišnjicu obeležavanja Oktobarske revolucije u Rusiju stiglo više od 130 delegacija iz 80 zemalja sveta: Kine, Ukrajine, Kube, Mađarske, Vijetnama, zemalja Zajednice nezavisnih država itd.
Predsednik Rusije Vladimir Putin računa da će rusko društvo stogodišnjicu Oktobarske revolucije u Rusiji shvatiti kao simbol prevazilaženja raskola koji je podelio zemlju na dva tabora.
Putin je učesnike međunarodnog foruma Komunističke partije „Oktobar 1917 — proboj ka socijalizmu“ pozvao da se u sporovima o Revoluciji oslanjaju na činjenice i dokumenta i da se objektivno i sa poštovanjem odnose prema prošlosti.
Ruski predsednik je istakao da je Oktobarska revolucija imala veliki uticaj na Rusiju i ceo svet i da je umnogome odredila političku, ekonomsku i socijalnu sliku prošlog veka.
Analitičari se spore oko toga šta je Oktobarska revolucija donela zemlji — napredak ili tragediju, ali se slažu da ona i danas ima veliki značaj za čitav svet.
Dok mnogi eksperti govore o tome da je ta Revolucija bila velika tragedija, na prvom mestu za Rusiju i savezne republike, a takođe i za veći deo zemaljske kugle, komunisti se ne slažu sa ocenama da je reč o „katastrofi“.
„Za našu domovinu Revolucija je odigrala stvaralačku ulogu“, rekao je zamenik predsednika Komunističke partije Rusije Ivan Meljnikov.
Sociološka istraživanja pokazuju da je za Ruse Velika ruska revolucija jedan od najznačajnijih istorijskih događaja.
„Svaki čovek ocenjuje značaj Oktobarske revolucije polazeći od sopstvenih političkih stavova. Ali činjenica je da je Revolucija jedan od glavnih događaja 20. veka koji je promenio tok istorije. O stogodišnjici Revolucije se govori širom sveta, i, naravno, ne postoji jedinstven stav. Neko smatra da je Revolucija bila neizbežna i da je to bio opravdan korak. Sa druge strane, postoji mišljenje da iako su podele u društvu bile preduboke, Revolucija je prevelika cena za izlaz iz ove situacije“, kaže za Sputnjik politikolog i koordinator Moskovskog ekonomskog foruma Marina Voskanjan.
Analitičarka ističe da ovaj datum za Ruse nije praznik, već „dan sećanja“.
„Za strane političare i analitičare Oktobarska revolucija je više kao apstraktna pojava, koja je uticala na raspored snaga u svetu. Ruski građani imaju mnogo kompletniji i emotivniji pristup ovom događaju, jer su Revolucija i građanski rat odneli milione života. Za mnoge su ovi događaji bili i ostali velika tragedija, i pitanja ’Ko je kriv‘? i ’Da li se moglo drugačije‘? ostaće i dalje otvorena. Može se reći da je za Ruse ova Revolucija deo porodične, lične istorije, jer 100 godina nije mnogo, to je samo nekoliko generacija. Ne bih rekla da se u Rusiji široko slavi stogodišnjica Revolucije. To nije praznik, već pre svega dan sećanja. Osim toga, da je Rusija u aktuelnim geopolitičkim uslovima široko slavila stogodišnjicu Revolucije, zapadni mediji bi odmah napisali da na taj način Rusija pozicionira sebe kao naslednicu SSSR-a i pokazuje da je spremna da se ponovo ponaša agresivno“, objasnila je Voskanjanova.
Oktobarska revolucija širom Rusije se, osim šetnjama i mitinzima, obeležava i izložbama, okruglim stolovima sa revolucionarnom tematikom, pozorišnim predstavama, koncertima, književnim večerima i drugim događajima.
Televizija RT je povodom stogodišnjice Revolucije pripremila specijalan projekat pod nazivom #1917LIVE, koji obuhvata osam video-snimaka od 360 stepeni, koji gledaocu omogućavaju da doživi dramatične istorijske događaje od pre jednog veka. Neke scene su već dostupne na kanalu televizije RT na „Jutjubu“.
Podsetimo, Oktobarska revolucija, takođe poznata i kao Boljševička revolucija ili Novembarska revolucija, bila je druga faza Ruske revolucije 1917. godine koju su ovog puta predvodili Vladimir Lenjin i boljševici, zajedno sa menjševicima, levim socijalistima-revolucionarima i anarhistima.
Ova Revolucija ujedno predstavlja i prvu marksističko-komunističku revoluciju u istoriji.
Lenjin je poveo svoje snage u pobunu u tadašnjem Petrogradu, današnjem Sankt Peterburgu, protiv neefikasne privremene Vlade Aleksandra Kerenskog.
Znak za početak Revolucije bio je pucanj sa krstarice „Aurora“ usidrene u petrogradskoj luci.
Juriš na Zimski dvorac, sedište privremene Vlade, dogodio se u noći između 6. i 7. novembra, a pokrenut je tačno u 21:45 časova, nakon pucnja sa „Aurore“. Dvorac je zauzet nekoliko sati posle ponoći, usled čega je 7. novembar uzet kao zvaničan datum Oktobarske revolucije.
Za godišnjicu Oktobarske revolucije vezan je još jedan važan istorijski datum — u Rusiji se danas obeležava i Dan vojne slave, kao dan sećanja na istorijsku vojnu paradu održanu 7. novembra 1941. godine.
Ta vojna parada na Crvenom trgu održana je u čast 24. godišnjice Oktobarske revolucije. Svečani vojni defile se održavao za vreme Moskovske bitke, dok je linija fronta bila samo na nekoliko desetina kilometara od grada.