Kratkoročno, krah carske Rusije za Srbiju je imao teške posledice, ali se, dugoročno, širenje ideja Oktobarske revolucije manifestovalo i u formiranju socijalističke Jugoslavije koja je mogla da opstane samo dok je postojao Sovjetski Savez, kaže ruski istoričar Oleg Ajrapetov.
Povodom veka Ruske revolucije u Srbiji upravo je objavljen srpski prevod knjige Ajrapetova „Rusija 1917, propast carstva“. U izjavi za Sputnjik Ajrapetov, profesor na moskovskom Univerzitetu „Lomonosov“ i autor niza monografija o spoljnoj politici i vojnoj istoriji Ruske imperije, kaže da je, iako je već dosta toga napisano i o Oktobarskoj, i o Februarskoj revoluciji, kao istoričar želeo da još jednom sagleda te događaje i, uz korišćenje novih izvora, primeni sistematičniji pristup.
To se naročito odnosi na analizu onoga što se dešavalo na frontu, kao i na analizu Februarske revolucije koja je, smatra, bila najmanje sistematizovana i u sovjetskoj, i u savremenoj istoriografiji. Napominjući da je uživao dok je pisao knjigu, Ajrapetov ističe da je koristio i dosad neiskorišćena dokumenta. Ruski istoričar je posebno izdvojio arhiv generala Mihaila Vasiljeviča Aleksejeva, koji je sahranjen u Beogradu na Novom groblju.
„Aleksejev je bio načelnik štaba Glavne komande uoči Februarske revolucije, jedna od ključnih ličnosti tokom Februara i kasnije u pokretu Belih“, podseća Ajrapetov. Jedna od ideja knjige je, dodaje, i sveobuhvatno prikazivanje Prvog svetskog rata. Ova knjiga je četvrti tom njegovog dela o učešću Ruske imperije u Prvom svetskom ratu, koja po godinama — od 1914. do 1917. — razmatra sve događaje vezane za taj rat.
„U centru pažnje je svakako priča iz Rusije, ali je veoma mnogo prostora dato i Balkanu“, kaže. Na pitanje kakve je posledice Oktobarska revolucija imala za Balkan, posebno za Srbiju, Ajrapetov ocenjuje da je krah carske Rusije za Srbiju u početku imao izuzetno teške posledice.
„Posle golgote srpske armije, onog što je od nje ostalo a što se našlo se na Solunskom frontu, u periodu između leta-jeseni 1917. i leta 1918. godine, perspektive završetka Prvog svetskog rata u korist nemačko-austrijskog bloka bile su veoma visoke. To bi značilo katastrofu za Srbiju, za Srbe kao narod, i za Srbiju kao državu“, navodi istoričar. Međutim, nastavlja naš sagovornik, uskoro je došlo do pobede saveznika i sve se naizgled smirilo, tako da se može zaključiti da je za Srbiju ruska revolucija imala samo kratkoročno teške posledice.
„Ako ćemo da gledamo dugoročno, 20. vek je bio vek Oktobarske revolucije. Godine od 1917. do 1991. godine prošle su pre svega u znaku jačanja uticaja i ideje 1917. godine. Za Srbiju se to manifestovalo u formiranju nove, socijalističke Jugoslavije koja je — bilo da je bila u dobrim ili lošim odnosima sa Sovjetskim Savezom — mogla da postoji samo dotle dok je postojao Sovjetski Savez. U stvari, sa propašću Sovjetskog Saveza prestala je da postoji i Jugoslavija. Uopšte govoreći, ispostavilo se da je sudbina srpskog naroda neraskidivo povezana s tim događajem”, primećuje Ajrapetov.
Ističe da pritom nijedan veliki istorijski događaj nikada nije obojen samo u jednu boju, te je i nasleđe Oktobra veoma različito, pa se tako razlikuju i ocene o njemu. „Baš kao što je i nasleđe socijalističke Jugoslavije do danas predmet polemika u srpskom društvu, jer nema nedvosmislene ocene“.
Upitan zašto se za Oktobarsku revoluciju vezuje toliko mnogo teorija zavere i da li bi bilo revolucije da nije bilo Lenjina, kao i koliko je bio jak inostrani trag, o čemu se toliko priča, Ajrapetov u šali konstatuje da „nije baš veliki majstor za fantazije i fantastiku“.
„Ne priznajem nikakve zavere — to je prvo. A inostrani trag? Pa isto tako bi se moglo govoriti o tragu Marsovaca. S jednakom verovatnoćom može se govoriti o tome da li je na Oktobarsku revoluciju uticalo delovanje Marsa ili Venere. Jer pravilo je sledeće: kad nešto tvrdiš, moraju da postoje nekakvi dokazi. A dokaza za to do danas nema ama baš nikakvih“, kaže sagovornik Sputnjika. On naglašava da spada u onu vrstu istoričara koji ne mogu sebi da dozvole da o nečem pričaju bez opipljivih dokaza.
„Mada je jasno i očigledno da je Oktobarska revolucija, pa i Februarska, dovela do slabljenja Rusije, i u tom smislu išla je u korist Nemačke i nemačko-austrijskog bloka. Neposredna posledica revolucije bilo je slabljenje Rusije, pad Istočnog fronta i šansa za Nemačku ako ne da dobije rat, ono da ga svede na ograničeni sukob, što bi za Nemce faktički značilo pobedu. A ispalo je sasvim obrnuto“, konstatuje Ajrapetov.
Što se tiče vođe revolucije, on je siguran u jedno: da je Lenjin bio veliki političar.
„On je imao snažno osećanje za realnost. Naravno, bio je i taktičar i strateg kakvog Rusija nije imala u to vreme. Ali potpuno je očigledno da bi i bez Lenjina brojni problemi koji su izazvali revoluciju — a to su agrarno pitanje, radničko, nacionalno pitanje — ostali nerešeni. Da su ta pitanja bila rešena, nikakav Lenjin ništa ne bi mogao da uradi“, zaključuje Ajrapetov.
