Upravo objavljen, drugi nastavak serijala Panamski papiri, samo pod malo drugačijim nazivom, nije doneo ništa novo, osim što su scenaristi pokušali da budu malo maštovitiji u najnovijoj sapunici.
Koga briga za to što postojanje računa u poreskim rajevima samo po sebi nije sporno, niti je zakonski neregularno. Važno je da se opet u glavnoj ulozi našao ruski predsednik Vladimir Putin, pošto su apostrofirani ljudi sa kojima je povezan. Ovoga puta je glavnu rolu podelio sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, pa „Rajski papiri“ otkrivaju ofšor veze više od 12 njegovih savetnika, članova kabineta i velikih donatora.
Tačnije, Trampov sekretar za ekonomiju Vilbur Ros, prema dokumentima koja su „došla“ u ruke novinara, ima udeo u kompaniji „Navigator holdings“, čiji je vodeći klijent energetska firma „Sibur“, a njeni ključni vlasnici zet ruskog predsednika Vladimira Putina Kiril Šamalov i milijarder blizak Putinu, Genadij Timčenko.
Dakle, trebalo je jednim udarcem udariti na obojicu, diskreditovati u isto vreme i Trampa i Putina. Ne posustaje američka „duboka država“. Treba održavati vatru.
Da se Vlasi, ipak, ne dosete, u najnovijim „Rajskim papirima“ lista je obilata. Na njoj su, kako pišu mediji, imena oko 120 političara, među kojima i aktuelni kanadski premijer Džastin Trudo, ukrajinski predsednik Petro Porošenko, engleska kraljica, ali i poznate ličnosti kakve su i muzičke zvezde Madona i Bono Voks. Tu su i velike korporacije, od kojih i „Najk“ i „Epl“, biznismeni poput jednog od osnivača „Majkrosofta“…
„Generalno, objavljivati spisak ljudi ili firmi koje su u poreskim rajevima je potpuno bez veze, jer tu ništa nije protivzakonito. Optuživati firme što koriste pogodnosti poreskih rajeva je deplasirano“, kaže za Sputnjik analitičar Foruma nezavisnih ekonomista Borislav Borović.
Možda je, kaže, on, sporna njihova tajnost, ali i dodaje da ih upravo kao takve određuje i drugi naziv za poreske rajeve — „tajna nadležnost“. Ali u principu nigde ni u jednoj zemlji, ni u onima koje predstavljaju poreske rajeve, ni onima iz kojih firme idu u poreske rajeve, takve stvari nisu zakonom zabranjene.
Jedini razlog njihovog postojanja je plaćanje manjeg poreza, navodi Borović. Znači, nije posredi kriminal, osim ako se ne dokaže da je na računima firmi novac iz nelegalnih tokova, narko-kartela, na primer. Ali to je onda, kako kaže, pranje para, a to je druga priča.
„Mislim da Britanija kontroliše negde 40 odsto tih poreskih rajeva, Amerika 40 odsto i Holandija 20 odsto“, kaže ovaj ekonomista. Po njegovoj oceni, jedan od razloga bregzita je i i taj što je EU htela da ima čvršću kontrolu nad poreskim rajevima, a to se Britaniji ne isplati.
U pitanju je, kako napominje, ozbiljna zarada, koja nije plod kriminalnih radnji nego tako napravljenog finansijskog sistema. Prema nekim podacima, dve trećina svih transakcija na njujorškom finansijskom tržištu se obavlja parama iz ofšor zona, ističe Borović za Sputnjik.
„’Rajski papiri‘ su tema koja zvuči gromoglasno ali se iza nje ne kriju krupne stvari kao što to hoće da predstave“, zaključuje ovaj ekonomista.
I profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović za Sputnjik kaže da je ofšor poslovanje potpuno legalno i da ono podrazumeva da ne možete imati aktivnost na teritoriji bilo koje zemlje koja ima ofšor. Sve aktivnosti moraju biti izvan te zemlje, znači između trećih zemalja i to je sve legalno i zato su porezi u ofšor zonama relativno mali, objašnjava on.
I on, kao i Borović, napominje da je mogućnost kršenja zakona ako je kapital u firmama u ofšor zonama, odnosno poreskim rajevima, iz nelegalnih radnji. Ali, dodaje on, onda je to stvar istrage lokalne zemlje.
Ako to nije slučaj, onda je po sredi samo izbegavanje plaćanja visokih poreza u razvijenim zemljama, što je, kaže Musabegović, potpuno legalno.
Na pitanje zašto se onda to pitanje poteže u „Rajskim papirima“, kao i u „Panamskim“, gde se u novinskim izveštajima uopšte ne pominju kriminalne radnje i da li iza toga stoji politika, profesor bankarske akademije kratko odgovara: „Pa politika“.
„To se već vidi da je politički motivisana cela priča. Osim ako nije reč o nekim kriminalnim radnjama, pranju novca, a to mogu da utvrde samo oni odakle novac potiče, istražni organi iz domicilnih zemalja“, objašnjava Musabegović za Sputnjik.
