Santi Vila se, naime, takođe bori za nezavisnost, piše „Dojče vele“, ali u okvirima zakona.
Santjago Vila Vićente, poznat i kao Santi Vila, važi za „prijateljsko lice katalonskog separatizma“. „Dojče vele“ navodi da je barem naizgled „podoban“ i Madridu: bio je jedini ministar katalonske regionalne vlade koji je dao ostavku kada mu se činilo da je Pudždemon otišao predaleko u sukobu sa Madridom.
„Moji pokušaji dijaloga su opet propali“, naveo je putem društvenih mreža nakon što je podneo ostavku.
List navodi da je Vila zaista u danima kada su odnosi Madrida i Barselone postajali sve napetiji, pokušao da nađe neko rešenje koje bi svi prihvatili. Isto tako, za razliku od svog bivšeg šefa Pudždemona, on ima i ličnih veza sa važnijim političarima u Madridu, kako među vladajućim narodnjacima, tako i među socijaldemokratama.
Navodi se da je za Vilu Pudždemon završena priča. U tekstu stoji da bez obzira na to da li će (Pudždemon) biti uhapšen u Belgiji i izručen Španiji, ovako ili onako će se o njemu možda pisati u knjigama, ali on neće smeti da ima neku ulogu na predstojećim izborima, kao i da ne samo Katalonci, nego i vođstvo Pudždemonove stranke tvrdi da ništa nije znalo o njegovim namerama da ode u Belgiju.
DV navodi da, iako su Pudždemon i Santi Vila krenuli različitim putevima, cilj im je isti: nezavisnost Katalonije. Jedina razlika je što Vila taj cilj želi „da postigne umerenom pozicijom“.
„Separatizam je legitiman, ali on mora da se brani unutar zakonskih okvira“, izjavio je Vila za TV stanicu „Seksta“.
Navodi se da je brzopletost Pudždemona zapravo otežala zajednički cilj.
„Sada su nam potrebni smirenost i promišljenost. Mi želimo da dovedemo Kataloniju pred vrata nezavisnosti, ali smo bačeni u doba kada još uopšte nismo imali autonomiju“, kaže Vila.
Zato poziva na strpljenje. On razmišlja u istorijskim dimenzijama zato što je istoriju studirao. Pre nego što je započeo političku karijeru, predavao je istoriju, najpre u gimnaziji, a zatim i na univerzitetu u Đironi.
„Dojče vele“ navodi da nakon novih izbora u Kataloniji, koji se održavaju 21. decembra, Santi Vila želi da bude šef regionalne vlade, i uveren je da to može.
„Imam ekipu, imam podršku i imam odlučnost“, izjavio je pre nekoliko dana za program RAC 1.
On želi da se „čuje glas umerenih“ Katalonaca, koji su bili zatečeni i odlukama Pudždemona, i nasilnom reakcijom Madrida.
Navodi se da je Vila prošao dug politički put: prvo je bio aktivan u Republikanskoj levici Katalonije ERC, stranci sa ponosnom istorijom u borbi protiv diktatora Franka, da bi potom prešao u Konvergenciju i Uniju (CIU), političku organizaciju iz koje je nastala i Pudždemonova Demokratska evropska stranka Katalonije (PDEKAT). Vođstvo stranke izgleda nema problem sa tim što će se Vila kandidovati, iako je istupio iz stranke. Portparol stranke Hosep Luis Kleries je izjavio da Vila „ima svako pravo da se kandiduje“ za predsednika pokrajinske vlade.
Nemački list navodi da, bez spominjanja imena, Vila oštro kritikuje doskorašnjeg saborca u borbi za nezavisnost, ocenjujući da su neki „podlegli samozavaravanju“ i „pokazali začuđujuću naivnost s obzirom na svoje godine“ verujući da nezavisnost može da se postigne „odmah“, „lako“ ili „besplatno“. Sada pak misli da borba za nezavisnost Katalonije mora da se gradi ispočetka. Istina je da se on zalaže za put ka nezavisnosti „bez kompromisa“, ali stvar je u tome da se „to učini dobro“ i u okviru zakona.
Navodi se da na izborima 21. decembra Vila ima tri glavna programska cilja: „Odbrana institucija i samouprave“ — dakle povratak dosadašnjem statusu autonomije. Pored toga postići „amnestiju“ i doći do toga da se „sukob reši političkim putem“, a da se time ne bavi državno tužilaštvo. I konačno — da Katalonci održe referendum o nezavisnosti koji će „biti priznat od države Španije i međunarodnih institucija“.
Ali kada je reč o tom poslednjem, u Madridu bi mogao da naiđe na zid. Bez obzira na to što bi i Pudždemonov referendum, da ga je i odobrila vlada u Madridu, najvevojatnije prošao slično kao u Škotskoj, tesnom pobedom zagovornika ostanka u Španiji, o tome u Madridu uopšte ne žele da razgovaraju, zaključuje „Dojče vele“.
