Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da očekuje da se sastane sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom ove nedelje tokom Samita lidera Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Vijetnamu. Tramp je izrazio nadu da će njegov ruski kolega „pomoći u rešavanju problema Severne Koreje“.
Dakle, predsednik Putin ponovo je nezaobilazan sagovornik kada su u pitanju ključna svetska žarišta. Tako su se preklopile dve važne činjenice: prva je sama ličnost predsednika kakav je Putin, državnik koji se ne rađa svakog dana, a druga nezaobilazna uloga Rusije kao moćne regionalne sile, kaže za Sputnjik novinar Borislav Korkodelović.
„I sama Rusija ima interes za teme kao što je Severna Koreja ili još aktuelnije i hitnije, pitanje Bliskog istoka, naročito posle kraja DAEŠ-a u Iraku i Siriji“, kaže Korkodelović.
On dodaje da se Putin pokazao kao izuzetno izbalansiran državnik, čovek koji ima manire i diplomate i političara. Putin je spreman da sasluša sve strane, za razliku od nekih današnjih državnika koji su isključivi, kaže sagovornik Sputnjika.
„Takav je čak i u odnosima sa trenutno najbližim saveznicima kao što je Bliski ili Daleki istok, on ne uvažava samo njihove interese, već ima široku sliku, veliki ram, da može da shvati i koji su interesi strane koja njemu nije saveznička. Recimo, na Bliskom istoku uvažava i interese Izraela koji je na suprotnoj strani od trenutnog ’saveza‘ koji ima sa Iranom, Sirijom, Irakom i donekle Turskom“, kaže Korkodelović.
Dakle, Putin pruža ruku svima, od njega traže pomoć čak i oni zbog kojih građani Rusije žive pod političkim pritiscima i ekonomskim sankcijama. Korkodelović ovu činjenicu objašnjava, kako kaže, surovošću svetske politike.
„Sigurno je da ruska privreda trpi zbog sankcija, ali u velikoj meri trpi i zapadnoevropska, pa i istočnoevropska. Niko u situaciji koju su nametnule pre svega političke vrhuške i lobistički krugovi nije dobitnik. Međutim, situacija u ruskoj privredi ipak je zdravija nego 2013. i 2014. godine. Deo privrede se sve više orijentiše na saradnju sa zemljama Azije. U isto vreme, sazreva svest među poslovnim ljudima u Evropi da su sankcije ne korisne, već štetne za njihove privrede. Pitanje je koliko to može da traje“, kaže naš sagovornik.
Borislava Korkodelovića pitali smo i da li očekuje bilo kakve pomake kada je u pitanju komunikacija sa Severnom Korejom, odnosno, da li predsednik Ruske Federacije može da utiče na trenutnu situaciju u odnosima SAD i njenih partnera s tom zemljom.
„Pomaci su već vidljivi. Ne postoje dokazi za ovu tvrdnju, ali je očigledno je da su Kina i Rusija savetovale Severnoj Koreji da smanji tonus, a u isto vreme su poslale Vašingtonu poruke da one rade na tome da situacija postane konstruktivnija. Mislim da se neki rezultati toga vide. I Rusija i Kina imaju glavobolje zbog severnokorejskih proba. To komplikuje njihove spoljne politike, a pre svega odnose sa SAD, ali i sa Japanom i Južnom Korejom. Dakle, i njima je u interesu i uveliko rade na tome da se pronađe rešenje koje će Severnu Koreju dovesti za pregovarački sto“, objašnjava Korkodelović.
Dodaje da, bez obzira na skori susret Putin — Tramp, ne treba zaboraviti da je Severna Koreja navikla na režim sankcija i autarhičnost tokom 70 godina postojanja.
„Oni nikada neće pristati na nešto što bi značilo promenu političkog sistema, milom neće, a ni pod pretnjama, zato je uticaj Kine i Rusije donekle ipak ograničen“, kaže on.
Podsetimo, ranije je portparol Kremlja Dmitrij Peskov najavio da će lideri Rusije i Sjedinjenih Američkih Država tokom mogućeg sastanka najverovatnije razgovarati o krizi u Severnoj Koreji, jer Rusija i SAD do sada nisu koordinirale svoje akcije u vezi sa Pjongjangom.
