U dokumentu „Strateška perspektiva 2040“ nemačke vojske, koji je krajem februara usvojio vrh tamošnjeg Ministarstva odbrane i od tada čuvan u tajnosti, Bundesver prvi put u istoriji razmatra kako bi društveni trendovi i međunarodni konflikti mogli da utiču na bezbednosnu politiku Nemačke narednih decenija, navodi „Špigl“.
Ko je pustio dokumente Bundesvera u javnost
Studija obrađuje šest mogućih scenarija od kojih najgori pod nazivom „EU u raspadu, a Nemačka u reaktivnom modu“ pretpostavlja mogućnost „višestruke konfrontacije“.
Normalna je stvar da institucija kao što je vojska, koja je između ostalog zadužena za nacionalnu bezbednost jedne zemlje, pravi strateške procene sopstvenog okruženja, konstatuje za Sputnjik Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka. Pitanje je koliko od tih procena dospe u javnost i u čijem je interesu da to dospe u javnost jer su to uglavnom dokumenti internog karaktera i služe za strateško određivanje vojske u datom kontekstu, odnosno čitavog sistema nacionalne bezbednosti.
„Zašto su među scenarijima i neki pesimistički? Smatram da je osnovni razlog za to činjenica da smo, primera radi, imali priliku da svedočimo rezultatima referenduma u Velikoj Britaniji, ’bregzitu‘ koji je u toku, govori se o još neki mogućnostima izlaska zemalja iz EU, kao što su ’fregzit‘, ranije je na stolu bio ’gregzit‘, dakle izlazak Francuske, Grčke i tako dalje“, navodi Krstić.
Danke EU, živela (neka) nova EU
EU i dalje kuburi na relaciji određene države koje su poput Mađarske skorije ušle u članstvo u Uniju i imaju na neki način odrešene specifičnosti u pogledu trenutne unutarpolitičke situacije sa jedne strane a sa druge strane države starog jezgra kao što su prevashodno Francuska i Nemačka, pa je to sve, prema Krstićevom mišljenju, dodatno uzdrmano krizama kao što su finansijska, migrantska.
„Uz globalne promene, kao što je bila promena sa one strane Atlantika dolaskom Donalda Trampa, zapravo mora da se razmatra svaki scenario i da se mogućnosti korenitih promena uzmu o obzir kako bi se države Evrope, pa između ostalog i Nemačka kao centralna i najjača država Zapadne i Centralne Evrope, u ekonomskom smislu i političkom smislu, u vojnom ne, pripremile za mogućnosti različitih scenarija“, podvlači Krstić.
Čak i u scenariju urušavanja EU, ukazuje Krstić, ne negira se u potpunosti, odnosno ne prejudicira se povratak na stanje potpuno nacionalizovanog odnosa između evropskih država nalik onom koji je postojao pre uspostavljanja Evropske zajednice za ugalj i čelik i nakon toga Evropske ekonomske zajednice, već se misli na raspad EU kakva postoji danas.
„Međutim, to ne znači da neka druga skraćena forma ili forma koja bi obuhvatala drugi domen integracija, ne bi bila i dublja, možda bi podrazumevala federaciju tog evropskog jezgra, ali na skraćenoj teritoriji ne bi odgovarala Nemačkoj. Smatram da će Nemačka svakako zastupati stav da je potrebno da se Unija održi i da će upravo iz pomenutih ekonomskih razloga, odnosno zbog činjenice da ima ogromnu ekonomsku korist od EU, ona pokušati da je održi na sve moguće načine“, zaključuje Krstić.
