Tajna društva često se temelje na okultizmu i misticizmu, kao na primer Red istočnog hrama, Zlatna zora i Rozenkrojceri. Mističnim elementima obiluje i masonsko udruženje, kao i brojna studentska tajna društva koja su vrlo popularna u Americi. Gotovo sva tajna društva insistiraju na međusobnom pomaganju, posebno u poslu, po „rođačkom“ principu.
Slobodne zidare, iluminate i templare smo dobro upoznali zahvaljujući filmovima i knjigama, ali postoji mnoštvo ekskluzivnih društava koje svoje postojanje drže u najvećoj tajnosti, i iz sene kroje našu sudbinu.
Po teorijama zavera, ovih pet tajnih društva vladaju svetom.
Veće 300
Poznato i pod imenom „Olimpijci“, Veće su navodno osnovali članovi britanske aristokratije 1727. kao rezultat rasta britanske istočno-indijske kompanije i njenog uspešnog modela kolonijalne eksploatacije. Članovi su pripadnici svetskih kraljevskih i vladajućih porodica, a njihovi sastanci održavaju se u pozadini humanitarnih i raznih drugih konvencija.
U dogovoru s finansijskim izaslanicima Rotšilda, skrivena ruka ove grupacije navodno određuje ekonomsku sudbinu zemalja, privreda, kompanija…
Osim toga, smatra se da ulažu i velik trud u potiskivanje novih izuma poput fuzijske energije, jer takvi izvori prete interesima establišmenta.
Boemski klub
Nazivaju se još i „Boemski šumarak“ po Bomskom lugu, šumarku u Kaliforniji, a imaju oko 2.900 članova. Kao i druga tajna društva, utemeljeni su pod izgovorom plemenitih namera novinara, umetnika i muzičara 1870. u San Francisku, ali ubrzo su ih izgurali bankari, političari i industrijska elita. Smatra se kako ovom društvu pripadaju svi oni koji zaista nešto znače u svetu, u klub se ulazi samo na poziv drugih članova, a članovi su isključivo muškarci.
Oni se u lugu okupljaju svakog leta kako bi „pobegli od necivilizovanih interesa običnog čoveka“. Navodno su od njih potekle i brojne svetske politike, posebno američke, kao i projekti poput ideje o bacanju atomskih bombi na Japan. Na okupljanjima ispod velike skulpture sove visoke 12 metara navodno izvršavaju satanističke rituale, pa i žrtvovanja.
Bilderberška grupa
Bilderberška grupa prvi put se okupila 1954. godine u Holandiji, a naziv je dobila po hotelu u kojem su se sastali. Okuplja oko 140 najuticajnijih ljudi sveta. Nakon sastanaka niko ne drži konferencije za novinare niti se javnosti obznanjuje koje su bile teme razgovora. Tokom godina, grupa je ustanovila određenu hijerarhiju unutar same grupe, pa tako postoje upravljački odbor koji imenuje predsednika. Grupu prate razne teorije zavere kao i brojne kritike.
Neki grupu optužuju za tajno upravljanje svetom i vladama uticajem na odluke EU, G8, STO i Svetskog ekonomskog foruma. Spisak ljudi koji su prisustvovali tajnim sastancima je popriličan, ali neki od najpoznatijih su Margaret Tačer, Fransoa Miteran, Pedi Ešdaun, Bil i Hilari Klinton, Toni Bler, Romano Prodi i mnogi drugi. Veruje se da je najveći interes ovog društva monetarna stagnacija sveta koja promoviše postojanje dugom zavisne radničke klase.
Trilaterala
Trilateralna komisija je privatno udruženje osnovano 1973, a članom Trilateralne komisije ne može se postati na vlastiti zahtev. Istaknuti pojedinci, lobisti, šefovi svetskih investicionih fondova, banaka, ljudi koji u svojim biografijama imaju najviše političke funkcije bilo u svojim državama ili u međunarodnim institucijama poput UN-a, mogu se pridružiti biranom društvu samo ako dobiju poziv. Osnivač famozne Trilateralne komisije pripadnik je porodice koja je među ključnim akterima većine teorije zavera. Reč je o od Dejvidu Rokefeleru koji je ovu elitnu grupaciju formirao 1973. godine. U tome mu je pripomogao i američki geostrateg Zbignjev Bžežinski.
Teme razgovora su, navodno, mir u svetu, ali kritičari tvrde kako zapravo kroje kapitalističku vladavinu svetom, a u svojim interesima postavljaju razne članove na visoka mesta u društvu. Brojni kritičari smatraju Trilateralnu komisiju opasnom koncentracijom moći i smatraju da doseg njihovih dogovora mora nadilaziti ono što su voljni podeliti s javnošću. Na razini teorija zavere, pokušavaju se dokumentovati njihovi potencijali da utiču na svetska kretanja mimo demokratskih izbora i drugih načina formiranja legitimne vlasti, te veze s tajnim društvima.
Davos
Kao vlasnici više od dvesta biliona dolara, čelnici i moćnici najvećih svetskih banaka sastaju se jednom godišnje na Svetskom ekonomskom forumu, dok na snežnim padinama švajcarskog Davosa članovi društva iz sene oblikuju globalne, regionalne i industrijske ciljeve. Članovi navodno moraju plaćati 700.000 dolara članarinu za učestvovanje na tim privatnim sastancima, a ono im garantuje uticaj na sve svetske vođe. Postoje glasine kako članovi u poslednje vreme dele savete i dogovaraju sigurne baze za sebe u susret trećem svetskom ratu.
