Čoveku koji je donirao milijarde dolara u humanitarne svrhe mnogi su zamerali da je bio jedan od najistaknutijih članova „svetske vlade u senci“, bilo kao istaknuti član Bilderberške grupe, bilo kao osnivač Trilaterale i da je, kao takav, odgovoran za mnoga zla na svetu od kraja Drugog svetskog rata do danas.
Kupovina indulgencija
Ma koliko „teoretičari zavera“ preterivali u optužbama na račun i Bilderberške grupe i Trilaterale, ostaje činjenica da je Rokfeler iz svakog rata i svake krize izlazio bogatiji.
U sve globalizovanijem svetu u kojem vlade čak i moćnih država imaju sve manje uticaja i na unutrašnju i na spoljnu politiku, nadnacionalne institucije su, sa manje ili više prava, optuživane kao kreatori svih ratova i kriza. A istaknuti član dve možda najmoćnije nadnacionalne institucije bio je upravo Dejvid Rokfeler.
Rokfelerov humanitarni rad, u tom kontekstu, tumačen je kao kupovina indulgencija, običaj iz srednjovekovnog rimokatoličanstva kojim su velikaši ogrezli u blud i nemoral Rimokatoličkoj crkvi plaćali „oprost grehova“ i tako kupovali „ulaznicu u raj“. Najkraćim mogućim putem.
Jedan od argumenata za tezu da je pokojni Dejvid Rokfeler bio više „oličenje zla“ nego dobra, jeste i način kako je doživeo duboku starost. Sedam transplantacija srca, uz dva presađivanja bubrega, osim što za pojedine verske fanatike predstavlja najstrašnije bogohuljenje, za one razumnije je klasičan primer zloupotrebe bogatstva.
Jer svakom transplantacijom srca, Rokfeler je lišio nekog drugog bolesnika šanse da preživi, uzimajući u obzir deficit sa donorima srca usled kojeg je i druga transplantacija tog organa iznimno retka pojava.
Prvi milion
I porodična istorija Rokfelerovih doprinela je utisku o velikom filantropu kao antitezi humanizma. Dejvid Rokfeler bio je unuk prvog milijardera u istoriji — Džona Rokfelera. A uz porodičnu istoriju Rokfelerovih, prvi put je upotrebljena sad već čuvena i odavno izlizana sintagma: „Ne pitaj me za prvi milion“. A posle ćemo se lako dogovoriti za poreze…
Kad je reč o Rokfelerovima, ni posle prvog miliona im igranke oko utaje poreza nisu bile strane. A bogatstvo su uvećavali i prevarama poslovnih partnera, izrabljivanjem radnika, uključujući i decu, masovnim ubistvima radnika u štrajku, pokretanjem tabloida kojima bi se blatila konkurencija…
Međutim, Jovan Kovačić, predsednik organizacije „Ist-vest bridž“, kaže za Sputnjik da je Dejvid Rokfeler bio izuzetno interesantna ličnost „istorijskih razmera“.
Prema njegovim rečima, pristalice teorija konspiracije ga krive za svašta, ali on je čovek koji je stvarno želeo da učini svet boljim.
Ni Srbijom se ne može vladati
„On jeste bio kapitalista i jeste smatrao da je kapitalizam učinio mnogo za čovečanstvo i američku naciju i o tome mogu da polemišu levičari i desničari, međutim, on je stvarno želeo da učini svet boljim, stabilnijim, bezbednijim i prosperitetnijim i njegova glavna razmišljanja u životu su bila kako da učini narod prosperitetnijim“, kaže Kovačić.
On dodaje da je Dejvid Rokfeler odvajao milijarde dolara za raznorazne dobrotvorne ustanove i da ga je primilo više od sto najvećih državnika sveta.
Kad je reč o Trilaterali, Kovačić kaže da joj nikad nije bila namera da bude „svetska vlada u senci“, ni kad je osnivana, ni danas, pogotovo u današnjem svetu koji je rasparčan i rastrgnut raznim interesima.
„To je praktično nemoguće. Jedini način da vladate svetom je da ga osvojite fizički, a to nikome ne može da pođe za rukom. Ne, naprotiv i u Trilaterali se nastavlja njegovo zaveštanje da se svet učini stabilnijim i boljim i naravno da se digne standard života, i da ljudi budu zdraviji i srećniji nego što su danas“, kaže Kovačić.
Prema njegovim rečima, ne može se vladati ni Srbijom od sedam miliona stanovnika, a kamoli svetom od sedam milijardi ljudi.
