Mirsad Kandić, koga su vlasti BiH označile kao opasnu i visokorangiranu osobu DAEŠ-a (Islamske države), uhapšen je 4. jula ove godine u Sarajevu, a nedavno je izručen Sjedinjenim Državama, koje su ga tražile po Interpolovoj crvenoj poternici.
U moru sličnih vesti možda to ne bi ni zavređivalo preveliku pažnju da Kandić nije uhapšen pod imenom Ivan Popović, i da kod sebe nije imao pasoš takozvanog Kosova. Pored ovog, „Srbin“ Kandić je koristio još deset različitih identiteta.
Koriste li odmetnuti teroristi i srpska imena kako bi se lakše kretali kroz Evropu i svet? Koliko je to opasno?
To što je imao kosovski pasoš opasno je i pokazuje da se Kandić kretao ovim regionom, kaže stručnjak za bezbednost Dževad Galijašević.
„Šta je bio cilj njegovog kretanja? Gde je ta infrastruktura koju je formirao i gde je organizacija kojom je koordinisao? Da takva organizacija postoji, mi bismo već imali policijske racije i bili bismo dužni imati ih. Govorimo, dakle, o pojedincu koji je imao logističku podršku u raznim državama i zato je imao nekoliko različitih pasoša“, kaže on.
Nažalost, na sva ova sporna pitanja koja se otvaraju nećemo dobiti precizan i potpun odgovor jer je Kandić isporučen Americi. Istini za volju, ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić najavio je da će više detalja o Kandiću i njegovim aktivnostima biti poznato narednih dana.
Međutim, Galijašević naziva Kandića „strašilom za ptice“. Amerikancima je Kandić važan kao trag do struktura koje su ga upotrebile kada su prebacivali australijskog teroristu — tinejdžera Džeka Bilardija, poznatog kao Džihadista Džek, da izvrši samoubilački napad u iračkom gradu Ramadiju.
Osamnaestogodišnji Bilardi razneo se u Ramadiju marta 2015. u pokušaju da nanese gubitke iračkim snagama, ali u napadu je poginuo samo on, a američke bezbednosne službe sumnjaju da je Kandić bio taj koji ga je transportovao do mesta napada.
To je jedino što je bitno za Amerikance, kaže Galijašević, a za BiH je bitno da Kandić iza sebe nije imao važniju organizaciju.
„ISIL (DAEŠ) inače nema organizacione forme u BiH, ima samo simpatizere. U BiH su stvarni izvor pretnje strukture Al Kaide. To su one strukture koje su odlazile u ratovanje u Al Kaidine vojne formacije kao što je Nusra front. Danas su uglavnom u Hajat Tahrir el Šamu i sva lica su uglavnom vezana za to“, objašnjava Galijašević.
Davanje značaja tome što je Kandić imao nekoliko identiteta ne znači mnogo, jer i danas u BiH žive ljudi sa nekoliko identiteta, nastavlja Galijašević i navodi da su ih čak menjali u ličnim dokumentima BiH.
On dajnj primer Imada el Misrija, jednog od istaknutih boraca jedinice „El Mudžahid“, koja se tokom građanskog rata u BiH borila u sastavu Armije BiH i počinila teške zločine protiv čovečnosti.
El Misri je poznat još pod imenima Ahmed Paragala i Eslam Durmo, a sada ima dokumenta na ime Eslam Paragala Durmo.
El Misri je pisac, kako Galijašević kaže, vehabijskog bukvara za BiH, a isporučen je egipatskim vlastima 2001, zbog ubistva zapadnih turista u Luksoru novembra 1997. Misri je u Egiptu odslužio devetogodišnju kaznu zatvora.
I komandant mudžahedina u BiH imao je četiri različita identiteta i dokumenta na četiri različita imena — Abu Mali, Abdelkadir Moktari, Halid ibn Abdulah i Halid Šapić.
„Mirsad Kandić je deo ambijenta u kome su islamisti bili zaštićeni, ali u kojoj infrastruktura DAEŠ-a nije zaštićena. Dakle, Amerikanci su svojim politikama, u stvari, podržali Al Kaidine strukture i sa njihovim znanjem je takozvana Bosanska mreža formirana“, kaže Galijašević.
Prema Galijaševićevim rečima, za Kandićevo izručenje može biti nekoliko razloga. Jedan je da bi se Kandić sprečio, kako Galijašević kaže, da izvrši fragmentaciju islamista i da eventualno ne doprinese razvoju infrastrukture DAEŠ-a, koje u BiH još uvek nema. Ideju islamske države u BiH promoviše Al Kaida, sa znanjem i podrškom, kaže Galijašević, bošnjačkih vlasti u Sarajevu i dela međunarodne zajednice.
„Sve to govori da je način na koji se odnosimo prema izvorima terorističke pretnje selektivan, da Amerikanci štite svoje favorite i ovakvim akcijama. S druge strane, oni imaju interes da prate trag Mirsada Kandića, da kroz određene analize, načine i veze koje je imao kako bi došli do još saznanja o DAEŠ-u“, kaže Galijašević.
