Antiruska histerija je takva da moćne firme poput Gugla i Fejsbuka, koje nisu dozvoljavale da im se išta kaže, sada pristaju na to da Kongres reguliše njihov rad, ocenila je u emisiji Svet sa Sputnjikom kolumnistkinja „Nedeljnika“ Ljiljana Smajlović.
Kongres se dosad plašio Gugla, Fejsbuka, ali sada kada se politička klima okrenula, ti giganti samo gledaju kako da zadovolje Kongres. „Sad sve može: Fejsbuk već svaki dan pokazuje koliko im je uplaćeno i gde. Ranije su govorili — šta se to vas tiče, mi smo privatna firma. E, niste privatna firma kad odlučimo da vas regulišemo. Dosad to nismo smeli, a sada, zahvaljujući Putinu, to ćemo moći“, kaže Smajlovićeva.
Ona podseća da su sada najveći dokaz za navodno rusko mešanje u američke izbore ruski oglasi na Fejsbuku ili Tviteru, što je, primećuje, cirkus. Kako kaže, ranije bi te velike kompanije kad bi američka vlada pokušala neku regulaciju interneta skočile i rekle — eno, hoće da vam cenzurišu internet, a sad osećaju da je antiruska histerija toliko jaka da bi mogla i njih da pomete i da im je bolje da prave ustupke Kongresu i javnosti.
Saslušanja u Kongresu su deo istrage koju već mesecima vodi specijalni tužilac Robert Miler u kojoj su ovih dana podignute i prve optužnice. Reč je o bivšem šefu predizbornog tima Donalda Trampa Polu Manafortu i njegovom bivšem poslovnom saradniku Riku Gejtsu, koji su se već izjasnili da nisu krivi. Prema oceni Ljiljane Smajlović, optužnice veoma liče na ono što je u Haškom tribunalu radila nekadašnja glavna tužiteljka Karla del Ponte, a to je metod zastrašivanja.
„Ako svako može da bude optužen, to je kao što oni srpski generali koji su pristajali da svedoče protiv drugih srpskih generala — obično ne bi bili optuženi. Optuživani su oni koji nisu hteli da svedoče, tako su oni ucenjivani: svedoči protiv Miloševića ili protiv nekog višeg generala, pa ćemo tebi da progledamo kroz prste“, navodi naša sagovornica.
„Kreativne“ metode tužioca
Još jedna strahovito agresivna metoda, prema njenim rečima, jeste da će Miler naterati Manafortove advokate da svedoči, što je „film koji dosad nismo gledali“. Napominje da su metode koje koristi tužilac „kreativne“ i „agresivne“, a objašnjenje je sledeće:
„Kad imamo ovakvog kapitalnog neprijatelja, sva sredstva su dozvoljena pa i sva tužilačka sredstva“.
Kao primer navodi „zabavnu optužnicu“ protiv Džordža Papadopulosa koji je tokom kampanje bio manje važan saradnik Trampa. „On je optužen zato što je rekao da je nekoga upoznao pre, a u stvari ga je upoznao posle odnosno obrnuto. On je planirao ovo, pa ono. Kad dođete do kraja optužnice, vidite da on ništa nije učinio, da ni to što je planirao nikad nije ostvario, a da je ostvario to ne bi bilo nezakonito. Taj čovek je isprepadan i taj čovek je očigledno ozvučen hodao i razgovarao sa drugim ljudima iz Trampove kampanje dok se spremao za odbranu, tako da mora da je Miler došao do odličnog materijala“, kaže Smajlovićeva.
Optužnica protiv Manaforta sadrži 12 tačaka, uključujući zaveru protiv SAD, lobiranje, pranje novca, utaju poreza, lažno svedočenje, ali se nigde ne pominje Rusija, ali zato postoji ukrajinski trag. Na pitanje kako to da je američki tužilac jurio ruskog medveda a isterao ukrajinskog zeca, urednik Javnog servisa Zoran Stanojević kaže da je moguće da je to zato što nisu našli ništa bolje.
„Mogu samo na dva načina to da vidim. Ono što mi koji imamo vrlo malo informacija možemo da kažemo to je da nam se čini da neko nije ništa našao i to zasad tako izgleda. Drugo je da je moguće da kad nekog zeca isterate da zapravo šaljete poruku nekome da znate mnogo više, upravo zahvaljujući tome što ste poterali baš tog zeca, a ne nekog drugog koga ste mogli“, navodi naš gost.
Šanse za impičment Trampa
Prema rečima Smajlovićeve, Manafort kao lobista nije radio ništa drukčije od ostalih, a prava je retkost da ga sada krivično gone zbog toga.
„Ja nemam nikakve sumnje da ovaj čovek novac nije prijavio, samo je stvar u tome da je to sve moglo i sve bilo dozvoljeno dok nam nije za trebalo da te upotrebimo za nešto, ali sada svi znaju da može da im pokuca na vrata Robert Miler. To je strašno moćno i to je u stvari to njegovo zastrašivanje. Sad svako zna da ovaj čovek može da ti konfiskuje imovinu“, dodaje ona.
Na pitanje da li podizanje prvih optužnica u istrazi o navodnom ruskom mešanju da povećava verovatnoću Trampovog impičmenta, Stanojević kaže da to nije u izgledu dok god Tramp ima dobre ekonomske rezultate.
„Za zakone koje predlaže razni liberalni stručnjaci govore da su loši po srednju klasu, međutim, on ima rast. Njemu berze prave rekordne rezultate. To je nešto što se, pogotovo republikanci ne usuđuju da diraju i menjaju kada se stvari zahuktavaju, jer se boje, ako bi se sad nešto desilo, da li bi to na ekonomiju imalo loš rezultat. Njima nije bitan Tramp. Svako od njih ima svoje ozbiljne lokalne izbore na kojima treba da prođe i za Senat i za Kongres. Njima pojedinačno nije dobro da nešto krene naopako i da njega njegova biračka baza ne izabere zato što se nešto loše promenilo. Dokle god Tramp bude imao dobre ekonomske rezultate, ta priča o njegovom rušenju neće biti toliko ozbiljna“, objašnjava Stanojević.
Sličnog je mišljenja i Ljiljana Smajlović.
„Za impičment vam treba većina u Kongresu, pa koliko god da Tramp maltretira tu republikansku stranku i njihove senatore i kongresmene, oni sigurno neće pokrenuti impičment u ovoj situaciji. Drugo, pogledajte Trampovu podršku, ona se kreće između 35-38 odsto“, podseća kolumnistkinja „Nedeljnika“ i dodaje da se Trampova podrška ne kruni i da bi, po njenoj proceni, bila dovoljna i za reizbor.
Loše i za Srbiju
Smajlovićeva na kraju napominje i da razvoj događaja u Vašingtonu pokazuje da nema govora da se poprave odnosi Rusije i Amerike dok god traje ova istraga, primećujući da je to loše i za Srbiju. Zato nam i dolaze emisari poput Brajana Hojta Jija koji traže da se ne dozvoli diplomatski status zaposlenika u Centru u Nišu, smatra Smajlovićeva.
„Kad dolazite iz Stejt departmenta, a tamo je situacija sa Rusijom kakva jeste, onda svaki službenik gleda da se vrati u Vašington i da kaže: pogledajte šta sam ja Rusima uradio, ja sam naterao Vučića da ne sme da pomisli da im da diplomatski status. Oni svi dolaze u ovaj i druge regione sa zadatkom da negde, nešto napakoste Rusiji i da mogu da kažu — ovog meseca sam obavio zadatak“, objašnjava sagovornica Sputnjika, koja misli da i Rusija povećava pritisak.
„Mi nismo Rusima dali taj imunitet, ali Amerikancima to više nije dovoljno. Sad dolaze sa zahtevom da im definitivno odgovorimo ’ne‘. Više im nije dovoljno što im nismo to dali. Pretpostavljam da i Rusija sada kaže: ako ste dali Amerikancima i ako ste vojno neutralni, onda mi u najmanju ruku zaslužujemo da budemo tretirani na isti način, pogotovo što Srbija sa NATO-om sarađuje na planu bezbednosti 10 puta više nego sa Rusima“, kaže Smajlovićeva.
