U ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik mlada poljska glumica kaže da su neki ljudi koji su pogledali razočarani jer su očekivali daleko više kontroverznosti, budući da se zbog tog filma prilično zatresla politička i kulturna scena Rusije.
„Cela ta zbrka koja je izbila oko filma je prilično žalosna, ali sve je ispalo dobro na kraju, premijera je održana“, rekla je ona, iako lično nije prisustvovala premijeri 24. oktobra u Sankt Peterburgu .
Na naše pitanje zašto je odbila da otputuje u Rusiju, odgovara kratko: „Iako mi niko ne veruje, ja sam zaista bila na snimanju u tom trenutku“. Potom je objasnila i da trenutno radi za jednu američku produkciju, te da su izuzetno rigorozni uslovi kada je snimanje u toku. „Otišla bih da sam mogla“, dodala je.
Oljšanska kaže i da se ceo taj skandal nije u velikoj meri odrazio na njenu ličnu karijeru, iako su pojedini poljski listovi na različite načine tumačili celokupnu hajku ruske javnosti i pojedinih političara koja je vođena protiv režisera Alekseja Učitelja.
„Poljski mediji su na prilično uzbudljiv način pisali o svemu tome, mada moram priznati da je to uglavnom bila žuta štampa. Neki su pisali kao da Rusi navodno hoće da ubiju poljsku glumicu, doduše iz ugla kako je to super i interesantno. Znate, ljudi vole takve spletke i zbrke“, kroz smeh prepričava Oljšanska svoja iskustva nakon snimanja „Matilde“.
Šta vas je navelo da uopšte prihvatite tu ulogu?
— Ja za Matildino postojanje nisam ni znala pre nego što sam dobila scenario, ona uopšte nije poznata u Poljskoj. Kada sam pročitala o njoj, shvatila sam da je ona izuzetno fascinantna osoba, velika balerina. Ona je ruska Merilin Monro tog vremena. Mislila sam da će to biti izazov za mene.
U pitanju je jedan izuzetno veliki i prelepi film, scene su snimane u velelepnim zgradama, palatama, dvorcima, kostimi su fantastični, uvek sam želela da igram takvu ulogu. U Poljskoj nemate takve filmove, s obzirom da je ovo izuzetno skup film.
Da li vam je ruski jezik predstavljao problem za vreme snimanja?
— Jeste pomalo, morala sam napamet da učim tekst, da se prilagođavam, ali nisam morala da znam da ga pričam. Zapravo, ideja je bila da se moje usne pomeraju, ali to što čujete u filmu nije moj glas. Svojevremeno sam igrala u Češkoj u jednom filmu pa sam morala da naučim češki, tako da sam se navikla na to. Nije to toliki problem, takav je posao.
Međutim, uvek kažem da ruski jezik nije bio ni približno problem kao što je bio balet. Mislim da to nikada nisam u potpunosti savladala. Morala sam mnogo da vežbam, jer ako to ne vežbate kao dete, vaše telo je drugačije i nije naviknuto na te pokrete. Morate da znate kako se balerina kreće po prostoriji, a to je jako teško.
Prvi put ste bili u Rusiji. Jeste li uživali u Sankt Peterburgu?
— Uživala sam jako. Naravno, zima je nešto posebno u tom gradu, s obzirom da je vlažnost velika. Ja obožavam vodu, a u tom gradu kanali su prelepi, taj grad i jeste Venecija na severu. Jako sam volela taj grad, pogotovu leti.
Kako vam se dopao scenario?
— Za mene je cela ta priča carske Rusije fascinantna. Svi, naravno, znaju za cara Nikolaja Drugog, za Anastasiju, za tužnu priču o poslednjem ruskom caru i njegovoj porodici. Međutim, nikada nisam čula za priču o njegovoj ljubavnici. To je tužno jer je ona Poljakinja i jaka je žena, ona bi mogla da bude i simbol feminizma, stvarno mi nije jasno zašto o njoj ne pričaju u svetu, možda će se to promeniti, ona to zaslužuje, ona je fascinantna.
Šta poručujete našim gledaocima?
— Ne očekujte da film bude nešto poput kontroverznog ostvarenja Larsa fon Trira, da liči na neku čudnovatu filmsku umetnost. Nije to bila namera uopšte. Ideja je da film bude vizuelno jako lep, pun strasti i ljubavi. To je samo jedna ljubavna priča — priča o dvoje ljudi koji su u ljubavi.
