Kako kaže, Japan je Ustav koji je trenutno na snazi usvojio pre 70 godina i tada je jedna od klauzula branila Japanu da stvori oružane snage i da vodi rat.
„To je bila neka vrsta samokažnjavanja pod uticajem SAD da Japan okaje grehe počinjene u Drugom svetskom ratu“, ocenjuje Milenković.
„Od tada se mnogo štošta promenilo, Japan više nije neprijatelj SAD, štaviše, saveznik je i pod kapom je američkih snaga koje se tamo nalaze. Za sve to vreme Japan je drastično ojačao svoje snage, ne samo na nivou regiona, već i na svetskom planu, tako da bi promena tog člana Ustava značila samo neku vrstu ozakonjenja onoga što se već dogodilo“, naglašava Milenković.
Da li će Amerika odobriti da se Japan odvaži na taj korak zavisi isključivo od toga da li se SAD osećaju slabijom, te joj je potreban jači saveznik u tom delu sveta, napominje on i ocenjuje da sve što se dešava u tom regionu zavisi upravo od toga kakve su želje Amerikanaca.
Upitan da li se sve ovo dešava kako bi Amerika Japanu prodala svoje oružje, Milenković kaže da to uopšte nije prvi put da se nešto tako dešava — Amerika već duže vreme prodaje oružje Japanu i uvek je opasnost od Severne Koreje korišćena kao razlog da se proda što ofanzivnije i bolje oružje.
„Sećam se mnogih sednica japanskog parlamenta koji nije hteo da usvoji zakon o kupovini ofanzivnog američkog oružja, pa na kraju preleti jedna mala raketa iz Pjongjanga preko japanskih ostrva i onda se taj zakon usvoji. Amerika izuzetno puno zarađuje od Japana na vojnom planu, doduše ne samo prodajom oružja, već i time što Japan snosi sve troškove za boravak američkih trupa na njenoj teritoriji“, napominje on.
Milenković navodi da su američke trupe bile okupaciona sila kada su stigle u Japan, pa su sami plaćali svoje troškove. Malo po malo, nastavlja on, postale su prijateljska armija, pa je Japan počeo da isplaćuje plate lokalnim službenicima, pa se potom to prenelo i na komunalije, da bi se na kraju uveo Zakon o solidarnosti kojim Japan plaća ogromne sume Vašingtonu kako bi održavao svoje trupe u toj azijskoj zemlji.
Na pitanje da li će međunarodna zajednica imati nekog udela prilikom donošenja odluke da snage Japana postanu ofanzivne, Milenković podseća da Japan ima dva izuzetno jaka suseda koji su članovi SB UN, a jedino se postavlja pitanje da li imaju instrumente da nešto i urade.
„Svakako da ni Kina ni Rusija neće sedeti skrštenih ruku. Rusija je, sa druge strane, krenula u svojevrsno otvaranje prema Japanu, a i sam Japan je sličnu politiku počeo da vodi prema Rusiji, što znači da se bliži trenutak potpisivanja tog mirovnog sporazuma koji između te dve zemlje još nije potpisan. Bilo bi kontraproduktivno da se sad te uzice zatežu jednom takvom odlukom“, zaključuje on.
