Srpska avijacija je tokom prethodnih decenija bukvalno devastirana raspadom zemlje i ekonomskom krizom, odnosno konstantnim neulaganjem. Dolaskom šest „migova“ iz Rusije zaštita srpskog neba polako se vraća u normalu, a najava da ćemo od ruske vojske dobiti i dva An-26 znači spas za našu transportnu avijaciju.
Davor Lukač, novinar „Foneta“ koji godinama prati problematiku odbrane i bezbednosti, kaže da je najvažnija činjenica da nam „Antonove“ nudi direktno vojska Ruske Federacije, jer to znači da su u potpuno ispravnom, letnom stanju. Dodaje da ga vest o dolasku „Antonova“ nije iznenadila zato što nam, kaže, ovi avioni nisu ponuđeni juče. Očigledno je Vojska Srbije procenila da nije bio pravi trenutak za njihovo dopremanje, a jedan od razloga je nedostatak pilota i posada, kaže Lukač.
„Pilote transportnih aviona nije lako odškolovati, potrebno je puno rada, iako se misli da je lako voziti transportni avion, tu treba dosta obuke i znanja, s obzirom da se radi o avionu koji prevozi robu, avion je pod velikim opterećenjem i nije lako napraviti njen raspored, nije lako poletati i sletati“, kaže Lukač za Sputnjik.
On dodaje da bilo kojoj vojsci svako novo sredstvo dobro dođe, pogotovo ako je reč o onome što nema, a naša transportna avijacija trenutno raspolaže samo jednim avionom u letnom stanju. Vojska poseduje još jedan An-26 koji još nije rashodovan, ali teško da će biti remontovan. Za to su male šanse, taj avion proizveden je 1976. godine, kaže sagovornik Sputnjika.
„Ovaj drugi koji je remontovan služi za svakodnevne zadatke i bilo je nezgodno trošiti njegove resurse na obuku pilota, tako da bi nama u svakom slučaju dobro došla ta dva aviona, ako ni zbog čega drugog, onda za obuku pilota“, ocenjuje Lukač.
On dodaje da je pogrešno mišljenje da je „Antonov“ u slučaju ratnog sukoba manje važan od jurišnih aviona, jer u slučaju ratnih operacija može da prebaci vojnike i tehniku u bilo kom trenutku s beogradskog aerodroma u Niš ili na neko drugo mesto. To je avion koji apsolutno služi i za vojne operacije, tu nema dileme, ali on ima izuzetno široku primenu, kaže ovaj sjajan poznavalac naše odbrane.
„On može služiti od obuke padobranaca, preko prevoza mirovnjaka u misije, jer je to klasični vojni transportni avion koji može da prevozi i ljude. Takođe, to je idealan avion za vanredne situacije, ako treba da se prebaci oprema u slučaju požara ili poplava iz Beograda u Niš ili obrnuto. Može iz Niša da odleti u region, u sklopu akcije spasavanja ili humanitarne pomoći“, naglašava Lukač.
On podseća da je pre nekoliko dana u Batajnici prikazan koncept „Projekat 1500“, elitna gupa vojnika spremna da primi prvi udar. Oni nisu iz jedne jedinice, niti su smešteni na jednom mestu. U slučaju angažmana, „Antonov“ ih u najkraćem roku prevozi gde treba.
Davor Lukač u šali podseća i na vreme SFRJ kada je, kako kaže, „Antonov“ svakog dana leteo iz Batajnice u Split po ribu ili na Brijune po sveže voće za visoke državne funkcionere.
Njegov kolega Igor Salinger, saradnik specijalizovanih medija koji se bave avijacijom, podseća da je tokom povlačenja JNA iz otcepljenih republika flota „Antonova“ imala značajnu ulogu u prebacivanju ljudi i tehnike.
„Jedan od kurioziteta u upotrebi An-26 jeste uloga radarskog prikrivanja sopstvenih snaga, odnosno lovačke avijacije prilikom razmeštanja po aerodromima. U predvečerje bombardovanja NATO-a 1999. godine, naši ’migovi‘ su prebazrani leteći upravo u radarskoj senci An-26“, kaže Salinger.
On dodaje da na tržištu ima mnogo boljih transportnih aviona, ali da je mnogo lakše, rentabilnije i bezbolnije nastaviti korišćenje iste ili slične tehnike, nego preći na novu, koliko god da je savremenija ili efikasnija. Dolaskom dva aviona iz Rusije dolazimo na neki, da tako kažem, minimum optimuma za njihovo korišćenje, kaže Salinger.
„Situacija je takva da ako jedini avion u voznom stanju ode na remont koji traje šest meseci, Vojska Srbije pola godine neće imati transportnu avijaciju. Ili ako ode na zadatak u mirovnu misiju, odveze vojsku pod okriljem UN-a, za to vreme padobranci su na čekanju, ne mogu da skaču. Jako je teško funkcionisati sa samo jednim avionom“, objašnjava Igor Salinger. On dodaje da je Vojska Srbije planski jako dobro napravila prve korake povratka naše avijacije u kakvo-takvo normalno funkcionisanje.
„Krenuli sa onim što je najugroženije, i vojno i politički najpotrebnije, a to su lovačka avijacija i helikopteri, transportna avijacija je ostala po strani. Zato će dopremanje dva An-26 biti infuzija, iako nije reč o novim avionima. Da nije bilo ovog poteza, rizikovali bismo da, čekajući nabavke novih aviona, u potpunosti ostanemo bez transportnih kapaciteta avijacije“, zaključuje Salinger.
Podsetimo, posle šest lovaca „mig 29“, Vojska Srbije od Ruske Federacije trebalo bi da dobije i dva transportna aviona An-26. Kako Sputnjik saznaje, avioni „Antonov“ u Srbiju bi mogli da slete u narednih deset meseci, najkasnije do kraja sledeće godine.
