Predlozi i mišljenja izneti na skupu pokazali su da se o Kosovu ne samo razmišlja već i zna, a tome je bila svedok i puna sala pravnika koji su se odazvali pozivu na ovaj skup u Palati Srbije. Neki od stručnjaka izneli su mišljenja na osnovu, kako su rekli, međunarodnih trendova u svetu u kojima se prednost u pravnim okvirima daje verskom dobru, pa je u sklopu toga istaknuto da bi trebalo slediti taj međunarodni put, na kome se nalaze i naši spomenici kulture sa Kosova.
Drugi su izneli dobro poznati stav da „džaba teritorija na kojoj nema naroda“, ističući činjenicu da pravnu snagu Srbije na Kosovu čine upravo Srbi koji su ostali da žive u južnoj pokrajini, a koji imaju najveći natalitet.
Treći su oči uprli u Univerzitet kao kariku bez koje nema Srbije na Kosovu, dok su četvrti svoje razmišljanja usmerili na činjenicu da je Srbija dala i previše i da ne bi da ide dalje od ovoga, jer bismo uskoro, s obzirom na naseljavanje Albanaca u južnom delu Srbije, mogli da se nađemo u situaciji da na osnovu „realnosti“ dobijemo još poneko „Kosovo“ na teritoriji Srbije.
Međutim, bilo je konkretnih predloga za rešenje, kao što je konfederalno uređenje Srbije i Kosova, i Unija Kosova i Srbije.
Konfederacija
Teza o organizacionom statusu koji bi imao minimum konfederalnog uređenja, koje bi moglo biti uspostavljeno i prihvatljivo za sve pod okriljem evropske porodice. Po ovoj opciji, to bi podrazumevalo neku vrstu autonomije za jug Srbije i sever Kosova, jer lokalno povezivanje kroz ZSO nije dovoljno.
Realna unija
Za neke učesnike konfederacija nije rešenje, pa su tako izneli predlog takozvane Realne unije, koju bi predstavljao model — međunarodno pravne veze dve države, a koja je u svojoj osnovi još labavija od konfederacije.
Ovaj model, kako je njegov predlagač istakao je racionalan i nije emotivan, jer racionalnost predstavlja priznavanje stvarnosti ali i vezu sa ostvarivosti. Racionalnost predstavlja i činjenicu da nešto mora da se da, da bi se nešto dobilo. Kosovo nije unutrašnje pitanje već međunarodno pravno pitanje i ne zavisi od Ustava Srbije i onoga što u njemu piše.
To znači da nemamo mogućnost da nametnemo rešenje na Kosovu, kao što je to danas uradila Španija. Ovaj model mogao bi da bude rešenje za obe strane, jer niti bi ko šta dobio niti bi ko šta izgubio, a što je najbitnije, ni onaj deo međunarodne zajednice koji se nalazi na jednoj ili drugoj strani ne bi ništa izgubio.
Status kvo
S obzirom na zapadne mentore koje ima Priština, neki od učesnika izneli su stav da Kosovo neće u narednih 15 godina sigurno pristati na bilo kakva kompromis, jer njemu u suštini ovakva situacija ne smeta.
U tom kontekstu, Srbija ne bi trebalo da pravi nove ustupke ni u kom pogledu ali ni da otvara pitanje promene Ustava Srbije. Predlagač ovog vida rešenja odnosa Srbije i Kosova očekuje da će u narednom periodu, zbog izmenjene geopolitičke situacije, ali i sa procesima vezanim za separatizam koji su preplavili Evropu, doći i do stavova koji neće tako rigidno ostati pri činjenici da je Kosovu potrebna nezavisnost.
Navodno, priča bi se zatvorila modelom „više od autonomije, a manje od nezavisnosti“.
Ova tri predloga izazvala su najviše diskusije i polemike među prisutnima. Epilog prvog okruglog stola o Kosovu mogao bi da bude — situacija jeste teška, ali još nije sve izgubljeno.
