Prošle nedelje „Figaro“ je objavio publikaciju o rezultatima istrage grupe francuskih istražitelja koji su otkrili razne šeme prevara u vezi sa socijalnim sistemom. Istraga je pokazala da je oko 20 odsto francuskih džihadista koji su se borili u Siriji i Iraku dobijalo porodične dodatke od 2012. do 2017. godine.
„Mislili smo: ’To je nemoguće‘, ali, nažalost, to je istina i ne možemo se više praviti da je to samo pretpostavka“, rekao je Tijeri Marijani, poslanik Republikanske partije za francusku redakciju Sputnjika.
U oktobru 2014. godine Marijani i njegov kolega Alan Marso predložili su rezoluciju u Parlamentu kojom se zahteva istraga o zloupotrebama socijalne pomoći od strane terorista u Siriji i Iraku.
Marso, koji je bivši antiteroristički istražitelj, predložio je da liste osoba koje primaju socijalnu pomoć provere službe bezbednosti. Međutim, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Bernar Kazanev odbio je predlog kao apsurdan.
„Imali smo doušnike, uključujući i službenike u državnim agencijama, koji su imali dosta pitanja koja su se ticala određenih ljudi koji su dobijali dodatke. Štaviše, nekoliko puta bio sam u Siriji i tamo sam sreo ljude koji su pronašli dokumenta francuskih i tuniških državljana koja su pokazala da primaju socijalnu pomoć u Francuskoj“, rekao je Marijani.
Prevara sa socijalnim davanjima bila je moguća zbog pomoći članova porodica terorista. Oni su imali lične karte svoje dece na osnovu kojih su mogli da nastave da primaju njihovu pomoć, rekli su članovi istraživačkog tima „Figarou“.
U nekim slučajevima, novac poreskih obveznika koji je završavao u džepovima džihadista nije bio problem samo za vlade zemalja u kojima su se borili. Na primer, Salah Abdeslam koji je radio kao komenadžer u baru u Molenbeku, nastavio je da prima pomoć za nezaposlene od belgijskih vlasti i koristio ga je da organizuje terorističke napade u Parizu, u novembru 2015, i u Briselu, u martu prošle godine, navodi „Volstrit džurnal“.
Prema Marijaniju, prevare sa francuskim socijalnim davanjima nisu česte samo među džihadistima, već su česte i kod državljana koji žive van Francuske.
„Otkrio sam da je moguće ostati u inostranstvu godinu i po dana, odgovarati imejlom na pisma socijalne službe kao da ste u zemlji i za to vreme dobijati prinadležnosti bez kontrole. Ima hiljade ljudi koji su to radili“, rekao je poslanik, dodajući da za to nije potrebno izmišljati komplikovane šeme prevare.
Kritikujući nedostatak regulative, Marijani je naveo primer kako je lako doći do pomoći za nezaposlene.
„Možete biti usred nedođije u Siriji ili nekoj afričkoj i azijskoj zemlji i jedino što treba da uradite je da ispunite formular na internetu. Ima previše nezaposlenih i socijalni radnici se ne mogu nositi sa tim, pa gotovo da i nema kontrole.“
