Nakon četiri godine provedene u Rusiji, Himanen je ubeđen da Finska treba da prestane da se plaši Rusije i dodaje da Finska zaslužuje otvorenu debatu o svojoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, piše „Politiko“.
Pojavljuju se znaci da je Finska možda spremna za takvu vrstu debate, jer se u trci za predsedničke izbore pojavio i retki kandidat, Nils Torvalds, koji zastupa interese švedske nacionalne manjine, kao neko ko se zalaže za NATO, navodi „Politiko“.
„Bilo kakva diskusija o spoljnoj politici Finske moraće da uključi i NATO. Ukoliko ne razgovaramo o tome sada, nećemo biti spremni u budućnosti“, rekao je Torvalds.
Međutim, kako ocenjuje „Politiko“, nije slučajnost što se Finska zagreva za debatu o NATO-u, jer su predsednički izbori u toj zemlji, zakazani za januar, prvi koji se održavaju od ujedinjenja Krima s Rusijom, otkad su porasle tenzije između NATO snaga i Rusije na Baltiku.
Kandidati za novog predsednika Finske se uglavnom zalažu za nastavak trenutne situacije u spoljnoj politici.
Kandidat Zelene lige Peka Havisto rekao je da nije za ulazak u NATO, ali da bi, ukoliko se Švedska priključi toj inicijativi, bio otvoren za razmatranje eventualnog ulaska.
Politika trenutnog predsednika je ta da Finska zadrži otvoren stav prema pridruživanju Alijansi i da sa NATO-om gaji dobre odnose.
Tanjug