Visoki pokazatelji ostali su i u novom milenijumu: 2016. godine stopa razvoda pala je na 4,1. U proseku, razvodi se svaki treći par, u nekim regionima, prema statističkim podacima, čak svaki drugi par.
Dopisnik Sputnjika utvrdio je zašto se ljudi u modernim porodicama sve više razvode, zbog čega mladi ljudi ne žure sa venčanjem i koliko zapravo živi ljubav.
Rani uzrast, tri problema, jedna nevolja
Danas o problemima u porodici razvedeni muškarci i žene razgovaraju ne samo sa najbližima, nego i anonimno na društvenim mrežama. U većini slučajeva razlozi su isti: nestala su osećanja, prevara, neko od supružnika pije ili se stvarnost ispostavila daleko od očekivane. Od čestih razloga su „on nije mogao da obezbedi našu porodicu“ i „sa njom nisam video našu budućnost“.
Nikolaj (ime je promenjeno) priča da je živeo sa svojom ženom samo tri meseca i shvatio da neće uspeti da spasi porodicu.
„Delimično sam kriv i sam, jer sam je razmazio i dozvolio da mi se obesi o vrat. Ona je bila zavisna od tračeva, turskih TV serija i hrane. A ja sam iz inteligentne porodice, imam i druge ciljeve — karijeru, obrazovanje, razvoj. Hteo sam da joj to prenesem, ali njoj to nije bilo zanimljivo“, navodi on.
Nikolaj dodaje da žena nije htela ni da se bavi kućnim poslovima, ali je htela „mnogo da šeta i troši novac“.
„Mnogi će reći i biće u pravu: gde sam gledao? Ali ja sam bio zaljubljen u nju. Nisam pio, nisam pravio skandale, nisam je tukao. Nisam je varao. Dobro sam zarađivao. Ali odnosi su otišli predaleko. Nakon što je saznala da želim razvod, počela je da govori komšijama, rođacima i kolegama da sam impotentan. Čak sam pomislio da je tužim zbog klevete, jer je zapravo ona imala zdravstvene probleme, postoje nalazi“, govori ovaj čovek.
Moskovljanka Svetlana živela je sa svojim mužem 15 godina, ali se razvela, jer je on često pio. „Došao je trenutak kada više nisam mogla to da podnesem i podnela sam zahtev za razvod“, kaže ona. „Moj muž je saznao za to, ali nije dolazio na rasprave u sudu. Ipak smo se razveli. „Zasad živimo u istom stanu, jer on nema gde da ode. Zajedno vaspitavamo 13-godišnju kćerku i bojim se da joj kažem da samo se otac i ja razveli, jer je ona veoma ranjiva. Muž, koji je sada već bivši, povukao se u sebe, mnogo ćuti, tuguje, počeo je sasvim malo da radi.“
„Formalna beleška „nespojivost karaktera“ koju predlaže matična služba, uključuje čitav niz različitih razloga: najčešći su alkoholizam, agresivno ponašanje muža i prevara.
N kao nezavisnost
Detaljniju sliku uzroka razvoda obezbeđuju dugogodišnje ankete. Sociolozi su uopštili rezultate i utvrdili da razvod, kao i brak u savremenom društvu, više zavisi od individualnih razloga nego utvrđenih normi, kao što je bilo u sovjetsko vreme. Na revaluaciju porodičnih vrednosti uticao je period stagnacije, perestrojka, raspad Sovjetskog Saveza i ekonomske krize. Sociolozi smatraju da je društvo postalo slobodno, a svaka osoba samostalna.
Stručnjaci su takođe došli do zaključka da je pojavljivanje mogućnosti za razvod omogućilo čoveku uverenost u svoje sposobnosti. Tako on može da pokaže da sam upravlja svojom sudbinom. „Rostat“ podržava ove zaključke: skok u broju razvoda zabeležen je već ’80-ih godina — do 4,2 na 1.000 ljudi. Dalji rast se nastavlja: devedesetih godina bio je 4,5, početkom dvehiljaditih već 5,9.
Novi sukobi
Sociolozi su došli do zaključka da danas nema potrebe da neko stupi u zvaničnu zajednicu sa nekim samo da bi sebi i svom detetu obezbedio sve što je potrebno. Vrednosti su se promenile, lični rast i sloboda postali su važniji. Razvedene žene, samohrane majke, kao i samohrane očeve, više niko ne osuđuje. Razvod se ne smatra nečim sramnim.
Istraživanje sociologa sa Univerziteta Stenford, Majkla Rozenfelda, pokazalo je da je 69 odsto razvoda u svetu ideja supruge. Rusija nije izuzetak: istraživački centar „Superdžob“ zaključio je da 57 odsto razvoda iniciraju žene.
Važan momenat je i dalje ekonomska zavisnost jednog supružnika.
Advokatska briga
Često muž i žena ni sami ne znaju zašto im je bio potreban taj brak i zašto sada žele da se razvedu. Statistički podaci to potvrđuju: samo 10 odsto anketiranih Rusa veruje da je razvod krajnja mera i da brak treba pokušati da se spasi po svaku cenu.
Osamdesetih godina postojala je praksa kada su sudije postajale delimično psiholozi i pokušavali da sačuvaju odnose.
U savremenom zakonodavstvu takođe postoji mogućnost pomirenja. Prema članu 22 Porodičnog zakona Ruske Federacije, ukoliko je jedan od supružnika protiv razvoda, sud može dati tri meseca za pomirenje i odložiti postupak. Međutim, prema rečima Sergeja Serog, gotovo da nema pozitivnih slučajeva: „Ne znam za takve slučajeve. Ali postoji dosta problema oko imovine“.
On je dodao da se prilikom raskidanja braka postupak podele imovine javlja u oko 75 odsto slučajeva. Sporovi o deci su mnogo ređi — ne više od četvrtine slučajeva.
Koliko živi ljubav
Ako je ogromna većina muškaraca i žena početkom dvehiljaditih stupao u brak najkasnije do 25 godine, svake godine mladenci postaju „stariji“. Velika većina onih koji stupaju u brak 2016. godine bio je starosti 35 godina. Pri tome se broj razvoda u zemlji tokom godina gotovo da ne smanjuje, što možda pobija stereotip „brak u zrelom dobu čini brak održivim“. Prema podacima „Rostata“: za prve četiri godine zajedničkog života javlja se 40 odsto razvoda. Još 23 odsto parova se rastaje nakon deset godina braka. Preostalih 37 odsto brakova raskida se nakon deset ili više godina.
Psiholog Jelena Turlina smatra da se, po pravilu, razvodi dešavaju jer ljudi nisu imali jasnu predstavu o tome zašto im je potrebna porodica i nisu dobro poznavali osobu sa kojom su sklapali brak.
„Ovo je prvenstveni razlog za razvod: partneri su jednostavno požurili da se venčaju. Devojka želi da ’pobegne u brak‘, jer je njena porodica možda vršila psihološki pritisak. Na primer, rečeno joj je da nekako ’nije normalna‘. Muškarac od svoje mladosti takođe može da ima svoje komplekse, svest o imaginarnom neuspehu. Žurba je u ovom slučaju osnova za razvod. Kada se ljudi bolje upoznaju, može se ispostaviti da muž voli da pije, a da je supruga histerična osoba“, ističe Turlina.
Ona je uverena da je neophodno boriti se za brak, kada zaista ima šta da se sačuva. Ipak, prema njenim rečima, institucija braka nije prevaziđena, već se značajno promenila u odnosu na prethodne generacije.
„Sada se brak zasniva na drugim principima: mnogi muškarci traže domaćicu za svoj dom, zbog regularnosti u svom intimnom životu, neki su podložni javnom mnjenju — navodno ’došlo je vreme‘. Takođe postoje muškarci ili devojke koje žele da ostanu kod kuće i ne rade. A ranije se brak održavao na vođenju zajedničkog života, zavisio od materijalnog blagostanja supružnika, plus moralni temelji i stereotipi u društvu nisu omogućavali brze razvode“, istakla je ona.
Često ljudi ne znaju kako da žive u braku: njihov glavni zadatak je jednostavno da se udaju ili ožene. Nakon toga, smatra psiholog, mnogi počinju da rade bez obraćanja pažnje na interese supružnika. „I muškarci i žene razmišljaju: ’Sada mogu da radim sve što želim‘. Nakon stavljanja potpisa kod matičara više niko ne pokušava da ostavi dobar utisak na partnera. Ali to često nije zato što supružnik ne poštuje mišljenje druge polovine: radi se o tome da on ne zna kako da se ponaša drugačije“, uverena je Turlina.
