U sklopu stalnog održavanja visokog nivoa Strateški nuklearnih snaga Ministarstvo odbrane Rusije održalo je trening na kom su lansirane balističke i krstareće rakete s ciljem uvežbavanja sadejstva Raketnih jedinica strateške namene, avijacije dalekog dometa i flote. Učešće u vežbama uzeo i je i vrhovni komandant, predsednik Vladimir Putin koji je lično dao znak za lansiranje četiri rakete.
Praktična dejstva uvežbavale su jednice Raketnih jedinica strateške namene, posade atomskih podmornica Severne i Pacifičke flote, kao i bombarderi dalekog dometa Tu-160, Tu-95MS i Tu-22M3, odnosno sve komponente nuklearne trijade: kopnena, pomorska i avijaciona. Sa kosmodroma „Pleseck“ lansirana je interkontinentalana balistička raketa „Topolj“ gađajući ciljeve na poligonu Kura na Kamčatki. Iz akvatorije Ohotskog mora podmornica pacifičke flote izvršila je udar sa dve balističke rakete u pravcu poligona Čiža u Arhangelskoj oblasti, a podmornica Severne flote iz akvatorije Barencovog mora na cilj na poligonu Kura. Istovremeno, „tupoljevi“ su lansirali krstareće rakete gađajući ciljeve na poligonima Pemboj, u republici Komi, Kura i Terekta u Kazahstanu.
Nuklearni štit, ili ako zatreba „mač“, Rusija ima od šezdesetih godina. Kopnenu komponentu čine raketni kompleksi bazirani u šahtovima i na mobilnim nosačima, a na nju otpada više od 60 odsto punjenja i nosača u nuklearnom arsenalu Rusije. Modernizacija ovih snaga podrazumeva uključivanje u borbeno dežurstvo mobilnih kompleksa RS-24 „Jars“ (umesto raketa „Topolj M“), lansirnih postrojenja u šahtima „Sarmat“ (umesto „Vojvode“) i razradu borbenog železničkog kompleksa „Barguzin“.
Podmornički nosači raketa prelaze na nove interkontinentalne balističke rakete „Sinjeva“ i „Bulava“, dok će ruska avijacija dalekog dometa 2020-2012. godine dobiti hipersonične rakete. Jačanje nuklearnog štita Rusije odvija se u kontekstu širenja američkog globalnog sistema protivraketne odbrane i modernizacije američkih strateških nuklearnih snaga na koji će biti potrošen bilion dolara.
Tačni podaci o sastavu Raketnih jedinica strateške namene se ne objavljuju, ali prema otvorenim izvorima, početkom 2015. one su raspolagale sa 305 raketnih kompleksa koji su u stanju da nose 1.166 nuklearnih bojevih punjenja. Osnovna grupacije je 106 stacionarnih teških interkontinentalnih balističkih raketa „Vojvoda“ i „Sotka“ u dobro zaštićenim šahtovima. Bobenu fleksibilnost i stabilnost osiguravalo je 135 mobilnih kompleksa „Topolj“ i „Jars“. Trećina raketa je najnovijeg tipa, a domet im je od 11-16.000 kilometara. Sve rakete bazirane na kopnu su raspoređene su u 11 raketnih divizija tri raketne armije, a geografski raspoređene tako da nikakav globalni udar ne može da ih izbaci iz stroja.
U borbenom sastavu Ratne flote Rusije, prema podacima iz 2015. godine, bilo je 11 strateških atomskih podvodnih nosača raketa četiri tipa: „Kalmar“, „Delfin“, „Akula“ i „Borej“. Samo osam njih imalo je balističke rakete, a ukupno 128 lansirnih postrojenja (po 16 na svakoj podmornici) može da ponese 512 nuklearnih borbenih blokova. Domet raketa je osam do 9.300 kilometara. Inače, osam podmornica klase „Borej“, sa po 16 raketa tipa „Bulava“ do 2018. činiće osnovu pomorske komponente nuklearne trijade.
U sastavu komande avijacije dalekog dometa, kako pokazuju podaci iz 2015, bilo je 38 strateških bombardera Tu-95MS, 16 aviona Tu-160 i 41 avion Tu-22M3. Raspoređeni su na četiri vazduhoplovne baze, a borbeni radijus im je i do 6.500 kilometara. Od ostalih komponenti nuklearne trijade razlikuje ih fleksibilnost primene, jer mogu da menjaju kretanje direktno u vazduhu.
A kako je preko okeana
U američkom nuklearnom štitu, za razliku od ruske, kopneni deo je najslabiji. Američka nuklearna trijada broji oko 400 interkontinentalnih balističkih raketa „Minitmen III“, 14 atomskih podmornica „Ohajo“ sa 336 raketa i 96 strateških bombardera, koji mogu da ponesu 16 do 32 krstareće rakete. Plan je da se do 2018. broj nosača raketa smanji do 700, a bojevih punjenja do 1.550.
SAD su 2016. pokrenule program zamene „Minitmena III“, koji nosi naziv Strateško odvraćanje bazirane na kopnu. Vrednost izgradnje, proizvodnje i modernizacije kopnene infrastrukture (GBSD) iznosi 62,3 milijarde dolara a trajaće tri decenije. Prema planovima, prva etapa GBSD-a biće spremna za borbeno dežurstvo 2029, a „Minitmen III“ biće u potpunosti zamenjen 2036. godine.
