Nekoliko dana pošto je objavilo da planira poziv 18.000 rezervista, hrvatsko Ministarstvo odbrane najavilo je slanje još 3.000 poziva za vojnu rezervu. Hrvatski ministar odbrane Mladen Krstičević izjavio je da je ove nedelje počela obuka rezervista i ključnih komandanata u Splitu.
On je izrazio zadovoljstvo zbog toga što je obuka rezervista, koja je nakon rata, kako je rekao, bila zapuštena zbog nedostatka ambicija, vizije i novca — počela.
Od 21.000 rezervista, ministarstvo odbrane Hrvatske odabraće oko 9.000 ljudi koji će popuniti šest rezervnih pukova Hrvatske vojske.
Hrvatska u svom dugoročnom planu razvoja sistema odbrane za period 2015–2025. definisala je da će obnoviti jedinice koje se popunjavaju pasivnom rezervom — jedinice koje na papiru imaju vojne obveznike, a u slučaju potrebe se odazivaju na mobilizacijski poziv, kaže vojni analitičar Aleksandar Radić.
„To je praksa koja je bila uobičajena i u doba JNA, u manje-više svim zemljama Evrope, a nasleđena je do najskorijeg perioda, kada je, sa prelaskom na profesionalni model popune u svim zemljama Zapadnog Balkana, pitanje rezerve ostalo nedorečeno“, objašnjava Radić.
Srbija je prva napravila iskorak u ovom smeru, nastavlja Radić, jer je osposobljavanje pripadnika pasivne rezerve bilo najpotrebnije Vojsci Srbije.
„Hrvatska je tu korak iza Srbije jer su u jednom momentu, kroz reorganizaciju vojske, formirali samo aktivne snage, a rezerva je ostala nedorečena kao tema. Sada se Vojska Hrvatske vraća tamo gde je bila do perioda s početka prošle dekade i obnavlja jedinice rezerve“, kaže Radić.
On kaže da je informacija o pozivu 21.000 rezervista pojednostavljena i netačna. Radi se o dugoročnom planu, koji je počeo da se ostvaruje pretprošle godine i formira se, kako Radić kaže, četa po četa i bataljon po bataljon.
„U praksi to znači da se personalni dosjei ljudi koji će biti pripadnici tih jedinica svrstavaju u fioke kojima pripadaju, ili, savremenije, u računare. Zbog raznih ograničenja, i ljudskih i finansijskih, svodi se na to da se rezervisti pozovu na jedan dan, da se vidi kako bi izgledala ta jedinica, da se podsete da su oni vojni obveznici. Hrvati su izmislili jedan novi izraz, koji nije postojao u ranijoj vojnoj tradiciji — smotriranje“, objašnjava Radić.
Ove godine Hrvatska vojska bi trebalo da sprovede obuku za neke, kako Radić kaže, kritične specijalnosti, a trebalo bi i da prvi put održe i vežbu sa nekoliko četa iz sastava pasivne rezerve.
Kada se podvuče crta, pitanjem pasivne rezerve na Balkanu se najviše bavila Srbija, sledi je Hrvatska, dok druge bivše jugoslovenske republike nemaju jasnu politiku prema pasivnoj rezervi, kaže Radić.
„BiH i Crna Gora imaju u planu razvoj nekih snaga sa aktivnom rezervom na papiru, ali pasivna rezerva je tema koja kod njih nije doživela svoj savremeni razvoj i povratak starim principima organizacije sa predviđanjem potrebe koja bi mogla da postoji za razvojem velike, masovne vojske“, zaključuje Radić.
