Srbija ne može u svojim redovima, u vrhu administracije, da ima one koji negiraju temelje njene politike. Zato mislim da je sad na potezu Ana Brnabić kao premijerka, odnosno Aleksandar Vučić kao šef SNS-a da nađu načina da gospođu Zoranu Mihajlović isključe iz Vlade jer njeno delovanje podriva priču o izbalansiranosti i odbrani nacionalnih interesa.
To kategorično stanovište ima politički analitičar Dragomir Anđelković posle ucena predstavnika Stejt departmenta Brajana Hojt Jija, reakcije potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović da „niko od nas ne može dobiti blagoslov ako nas sklanja sa evropskog puta“, i kontrareakcije ministra odbrane Aleksandra Vulina da u Srbiji „na sreću ne odlučuju neki članovi sadašnje vlasti, poput Zorane Mihajlović“.
Hojt Ji i dalje drma li drma
Da li ovo važno spoljnopolitičko pitanje može da poljulja koaliciju na vlasti, odnosno — da se poslužimo Hojtijevom opaskom — sedi li i Vlada Srbije na dve stolice.
Nema sumnje da Vlada pokušava da sedi na dve stolice, dodaje Anđelković za Sputnjik, da bi imala koliko god je moguće dobre odnose i sa Zapadom i, naravno, strateške veze sa Moskvom, koja joj je ključni partner u odbrani Kosova i Republike Srpske.
„Međutim, jedna stvar je sedenje na dve stolice, a drugo je upadanje u rupu, u provaliju. Ono što radi Zorana Mihajlović je zagovaranje nečega što bi potpuno urušilo interese Srbije, jer ona kao da se ponaša na način da joj je glavni grad Vašington, a Beograd sekundaran, odnosno kao da su joj američki ciljevi prioritet“, primećuje Anđelković.
S druge strane, naučni saradnik Instituta društvenih nauka Neven Cvetićan, kaže za Sputnjik da svaka vlast, ne samo ova trenutna u Srbiji, sadrži u sebi različite frakcije.
„I uopšte, osobina politike je da nemamo potpunu homogenost unutar političkih grupa. Vešti političari se i služe različitim frakcijama kako bi uspeli da se održe, a jedna od tajni tog zanata jeste da se nađe balans među različitim frakcijama, što u ovom slučaju radi aktuelni predsednik Srbije“, konstatuje Cvetićanin.
Sve tonove koje smo čuli, napominje taj saradnik Instituta društvenih nauka, možemo na neki način tumačiti kao pozicioniranje i određenih ljudi u vladi koji nisu rekli ništa novo jer je poznato kakve ko stavove ima unutar vlade i, naprosto, to je deo opšteg pozicioniranja koje nije samo aktuelno u Srbiji već i u Evropi i u svetu zato što živimo u vremenu pozicioniranja kao takvom.
„Još je rano govoriti da će nakon svega što se dešavalo u diplomatskom smislu da se desi nešto drastično zato što u politici događaji ne iskrsavaju tek tako. Ono što je merna jedinica stabilnosti bilo koje političke garniture jeste legitimitet među građanima i dok je on stabilan i politika je stabilna. Zaključak je da verovatno u kratkom period ne treba očekivati dramatične, a u dužem luku zavisi od različitih diplomatskih vektora koji su u igri, što je veoma teško u ovom momentu predvideti“, rezonuje Cvetićanin.
Nikako to nije borba vrabaca u pesku
Normalno je da male zemlje u okruženju jakih na neki način pokušavaju da idu ivicom, podseća Dragomir Anđelković, pa u nekim segmentima i političari da kolaboriraju.
„No, između nacionalno-konstruktivne kolaboracije kako bi se izvukla korist za državu i ličnog služenja strancima, kvinslinškog odnosa, ogromna je razlika. Ono što Zorana Mihajlović radi potpuno je diskvalifikuje od toga da bude član Vlade, i ono što se dešava ne bi smelo da prođe bez reakcije“, podvlači Anđelković.
Jedna stvar je da u vladi postoje različita mišljenja, jedna stvar je da postoje različiti koncepti, pogotovu u koalicionim vladama, pojašnjava svoje stanovište Anđelković, a drugo je da neko radi protiv nacionalnih interesa.
„Ovo ne bi smelo da bude lokalizovano kao sukob Aleksandra Vulina i Zorane Mihajlović, ovo mora da dobije razjašnjenje jer ako Zorana Mihajlović radi ovo što radi, onda je problem u politici države Srbije“, tvrdi Anđelković.
