Iako na ovogodišnjem Sajmu nije imao novu knjigu, mada je za mnoge prošlogodišnja poema „Prahu oca poezije“ s produženim dejstvom nova, Matija Bećković je, predstavljajući knjigu Ranka Đinovića, pobudio pažnju kao da je o njegovim stihovima reč. Jer, kada pesnik Bećković govori o knjizi čiji je naslov „Sa neba se sve poznaje“, ne može a da ne progovori o onome o čemu, reklo bi se, oduvek i misli i peva: o nebu, i to onome na kome su od stvarnih važniji poetski junaci i na kojem neke granice nikada neće biti ucrtane.
„Nije slučajno rečeno da poezija ne igra takvu ulogu kod drugih naroda, kako igra kod srpskog naroda i poetski junaci, oni za koje zna poezija, a ne zna istorija, oni su u našem narodu življi, prisutniji nego oni za koje istorija zna“, kazao je Bećković i dodao da se to događa i u svetu.
„Nedavno sam čitao kako je u Britaniji bila velika anketa ko je stvarna, a ko izmišljena ličnost. Većina je rekla da je Šerlok Holms stvarna, a Čerčil izmišljena ličnost. Tako isto, kada biste nekog Srbina pitali da li je stari Jug Bogdan i devet Jugovića stvarna ili istorijska ličnost, to jest poetska ili istorijska, svi bi rekli da je on istorijska ličnost. Istorija za njih ne zna, ali poezija zna i kako su izgledali, i kako su se oblačili, šta su govorili, gde su poginuli. Zato je pesničko stvaranje postala stvarnost u kojoj naš narod duhovno živi“, objasnio je srpski pesnik.
Bećković ističe i da se svakodnevno razuveravaju i oni koji nisu mislili nikada da će misliti o Kosovu, jer sve što se na svetu događa, povezuje se sa slučajem Kosova.
„Evo, sad ste videli Kataloniju i kako im ne daju da se odvoje od Španije, a kako sve što govore sa onih mikrofona, kojima su odobravali otimanje Kosova, sada govore ono što smo mi govorili — da to ne može biti i mi jedino možemo da se branimo da ne damo, da ne dozvolimo da budemo bele vrane među narodima, da uradimo nešto što nije uradio nijedan narod, da budemo presedan, da nam vežu žutu traku, da mi budemo oni na koje se odnosi nešto što se ne odnosi ni na kog drugog na svetu“, naglašava Bećković.
On dodaje i da samo odbijajući to „da ne budemo tako izdvojenici i tako među svetom nagrđeni, mi možemo sačuvati svoje mesto među narodima i odbraniti svoju najveću svetinju gde smo se mi rodili kao hrišćani i svojim imenima ubrojali u hrišćane“.