Dvostruki standardi u oblasti geopolitike skrivaju opasnosti za stabilan razvoj Evrope, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na plenarnoj sednici 14. Međunarodnog debatnog kluba pod nazivom „Svet budućnosti: Preko sukoba do harmonije“.
Prema rečima ruskog predsednika, bespogovorna podrška Vašingtona otcepljenju Kosova izazvala je slične procese u Evropi i svetu.
On je podsetio da, kada je Krim objavio o održavanju referenduma i daljem ujedinjenju sa Rusijom nakon njegovih rezultata, ostalima se to nije dopalo.
„Pokazalo se, prema mišljenju nekih naših kolega, da postoje ispravni borci u pogledu nezavisnosti i slobode, i postoje separatisti koji ne mogu da brane svoja prava, čak i uz pomoć demokratskih mehanizama. Takvi, kako sve vreme govorimo, dvostruki standardi, to je najsjajniji primer dvostrukih standarda, kriju u sebi ozbiljnu opasnost za stabilan razvoj Evrope i drugih kontinenata, za promociju integracionih procesa širom sveta“, rekao je Putin na plenarnoj sednici foruma „Valdaj“.
Podrška Evrope raspadu nekoliko zemalja i otcepljenje Kosova dovela je do povećanja separatističkih tendencija, što je rezultiralo, između ostalog, i situacijom u Kataloniji, istakao je Putin.
„Sve što se dešava je unutrašnja stvar Španije i treba da bude rešeno u okviru španskog zakona u skladu sa demokratskim tradicijama“, dodao je Putin.
Ruski predsednik rekao je i da je, nakon radikalnih promena koje su se desile krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka, nastala jedinstvena šansa da se otvori nova stranica istorije. Putin se time osvrnuo na period nakon što je Sovjetski Savez prestao da postoji.
„Nažalost, zapadni partneri podelili su geopolitičko nasleđe SSSR-a, verovali su u svoju neospornu pravičnost, proglašavajući sebe pobednicima u Hladnom ratu… Počeli su otvoreno da se mešaju u poslove suverenih država, izvoze demokratiju, baš kao što je u svoje vreme sovjetsko rukovodstvo pokušalo da izvozi socijalističku revoluciju po čitavom svetu. Suočili smo se sa ponovnom podelom sfera uticaja i širenjem NATO-a“, rekao je Putin.
Razmrsiti, a ne presecati
U savremenom svetu, strateški dobitak je nemoguć na račun drugih, smatra ruski lider.
„Sve je manje bezbednosti u svetu, umesto napredovanja i demokratije, slobodu dobijaju radikalni elementi, ekstremističke grupe koje negiraju samu civilizaciju, pokušavaju da je uvuku u prošlost i haos, u varvarstvo“, rekao je on.
Prema rečima predsednika, istorija je poslednjih godina sve to jasno pokazala.
„Dovoljno je videti šta se desilo na Bliskom istoku, koji su neki igrači pokušali da prekroje, preurede prema sebi, nametnu tuđi model razvoja pomoću prevrata kontrolisanih spolja, ili čak direktno oružjem“, rekao je šef ruske države.
Prema njegovim rečima, umesto da zajednički ispravljaju situaciju, izvedu realni napad na terorizam, a ne imitirajući borbu protiv njega, neke države rade sve da haos u regionu postane stalan.
„Nekome se i dalje čini da je moguće kontrolisati taj haos“, rekao je Putin, naglašavajući da takva politika, zasnovana na samopouzdanju, sebičnosti, pretenzijama na sopstvenoj izuzetnosti, neće doneti ni poštovanje, niti istinske veličine, već će neizbežno prouzrokovati prirodno pravično odbacivanje i suprotstavljanje.
On je napomenuo da će rezultat takvog rivaliteta biti dalje povećanje napetosti „umesto da se pokuša da se zajednički stvori stabilan i trajan svetski poredak“.
„Sve protivrečnosti treba rešiti na civilizovan način. Rusija se uvek zalagala upravo za takav pristup. Čvrsto smo uvereni da i najsloženiji čvorovi, bilo da je to kriza u Siriji ili Libiji, na Korejskom poluostrvu ili, recimo, u Ukrajini, mora da se razmrsi, a ne preseče“, naglasio je Putin.
O suverenitetu i osnovnim vrednostima
Moramo se sa poštovanjem odnositi prema suverenitetu, jer se na njemu gradi ceo sistem međunarodnih odnosa, rekao je ruski lider.
Putin smatra da budućnost čovečanstva može biti samo zajednička, a na međunarodnoj zajednici je odgovornost za to da svet bude bez sukoba.
Pri tome harmonična budućnost nije moguća bez društvene odgovornosti i pravde, bez poštovanja ljudskog dostojanstva i tradicionalnih etičkih vrednosti, nastavio je predsednik.
„U suprotnom bi se divni novi svet umesto prosperiteta i perspektive za sve mogao pretvoriti u totalitarizam, društvo kasti, konflikta i rasta protivrečnosti“, istakao je Putin.
On je naveo da u takvim uslovima naučno-tehnološki faktor brzo dobija odlučujući značaj, a te promene imaju nepovratni karakter.
„Danas će to biti prekretnica i vrlo brzo će imati odlučujući uticaj na oblasti politike i bezbednosti“, smatra Putin.
Moderator sednice Fjodor Lukjanov upitao je predsednika o odnosu novog tehnološkog poretka i „večnih osnovnih vrednosti“ — teritorije i demografije. Putin se pozvao na Toru.
„Ono što ste rekli ostaje večna osnovna vrednost“, rekao je Putin. „Nije slučajno što je u Tori napisano da je veliki greh odricanje od teritorije.“
O nuklearnom razoružanju
Jedan od učesnika debate naveo je da se svet zapravo vraća u pedesete godine prošlog veka, koje su se završile Kubanskom krizom.
„Ne vraćamo se mi u pedesete godine, nas pokušavaju da vrate u pedesete godine 20. veka“, odgovorio je Putin.
Ruski predsednik smatra da je Rusija prekinula svoj rad u okviru nekih svetskih sporazuma, jer „američka strana ništa ne radi“.
„Ne možemo sve to da radimo jednostrano. Unilateralno smo uništili sve hemijsko oružje. A naši američki partneri rekli su: ’Ne, mi za sada nećemo. Nemamo novca‘. Nemaju novca, a imaju štampariju, štampaju dolare, ali nemaju novca. A mi imamo“, rekao je Putin.
On je istovremeno izrazio uverenje da je moguće postići sveopšte nuklearno razoružanje.
„Da li Rusija želi sveopšte nuklearno razoružanje ili ne? Odgovor je afirmativan: da, želi i stremiće tome“, dodao je predsednik.
On je primetio da savremene visokotehnološke nuklearne države razvijaju i druge vrste oružja, „mnogo preciznijeg i koje je po destruktivnoj snazi nešto slabije od nuklearnog“, i naglasio je da Moskva to prati i da će biti spremna za stvaranje novih sistema oružja.
O ruskim medijima na Zapadu
Tokom debate glavna urednica RT Margarita Simonjan skrenula je pažnju predsednika na pritisak kojem je kompanija podvrgnuta u inostranstvu, a posebno u SAD.
„Ono što se dešava sa našim medijima, neuporedivim po moći, mnogo manjim po moći od američkih ili britanskih medija, ni ne znam kako to da nazovem. Sve je izvrnuto“, kazao je Putin.
On se dotakao optužbi protiv RT o navodnom mešanju u američke izbore.
„Ceo svet zna kako se ponašaju, recimo, britanski ili američki mediji u svetu: direktno utiču na unutrašnje političke procese u gotovo svim zemljama sveta“, naglasio je ruski predsednik.
Ali, prema njegovim rečima, postoji samo jedan demokratski način za borbu protiv medija — „izražavanje svog mišljenja, ali tako jasno i slikovito da ljudi poveruju u vaše gledište i stave se u vaš položaj“.
„Sve ostalo nije demokratsko“, dodao je Putin.
Što se tiče ruskog odgovora na dejstva SAD protiv ruskih medija, Moskva će delovati recipročno i brzo.
„Čim vidimo konkretne korake koji ograničavaju aktivnosti naših medija, odmah će uslediti recipročni odgovor“, zaključio je predsednik Rusije.
