„Alijansa ni na koji način ne čuva našu zemlju. Slovačka ni sa jednom državom nije u sukobu, dok članstvo u NATO-u uvlači Bratislavu u veštačko stvaranje konflikta sa Rusijom. Zato je vrlo moguće da u narednih 10 godina Slovačka izađe iz NATO-a“, izjavio je bivši premijer te zemlje Jan Čarnogurski.
Država poput Slovačke svakako da trpi štetu od posledica agresivne politike NATO-a prema Rusiji, a i na Bliskom Istoku, konstatuje za Sputnjik Aleksandar Mitić iz Centra za strateške alternative.
Negativne posledice su i ekonomske i političke, ukazuje Mitić i primećuje da dok NATO služi da potpaljuje tenzije u Istočnoj Evropi i kao potpora za sukobe na Bliskom istoku, ta organizacija se vrlo lukavo ograđuje od kapaciteta za saniranje posledica kad su u pitanju realne pretnje poput međunarodnog terorizma, migrantske krize ili separatizma.
Ujka Sem neće dozvoliti da ga ošamare
„NATO može da bombarduje Srbiju da bi oteo Kosovo ili da pomaže rasparčavanje Libije da bi oteo naftna polja, ali nema direktan odgovor na posledice te politike. Na bombe u Parizu, na migrantske kolone u Berlinu ili na posledice kosovskog presedana u Kataloniji. Dakle, argumentacija Čarnogurskog za izlazak Slovačke iz NATO-a je potpuno tačna. Međutim, postavlja se pitanje slobode izbora izlaska iz NATO-a kad jednom uđete u tu organizaciju. NATO je organizacija koju je Vašington i stvorio da bi ostvario vojnopolitičku dominaciju u Evropi“, napominje Mitić.
Izlazak iz NATO-a bi predstavljao šamar legitimitetu ne samo NATO-a, već pre svega SAD, zbog toga nema nikakve sumnje, rezonuje Mitić, da bi SAD učinile sve da spreče takav scenario.
„Sa druge strane, činjenica je da meka moć Alijanse opada. Tome doprinosi i sve veće nezadovoljstvo pojedinih članica, poput Turske, koje teže vojnoj saradnji na nekoj drugoj strani, ali i sve veće neslaganje članica poput Mađarske i Grčke, koje su nezadovoljne politikom koja se sprovodi pre svega prema Rusiji“, sugeriše Mitić.
Imamo primer Crne Gore, dodaje on, koja je na silu uvučena u NATO, uprkos javnom protivljenju većine stanovništva i to je najbolji dokaz koliko je Vašingtonu stalo da održi vojnu kontrolu nad Evropom. Srećom, smatra Mitić, građani Srbije i Republike Srpske su na vreme prepoznali da su u njihovom interesu vojna neutralnost i odbacivanje udice u vidu daljih evropskih integracija.
„NATO nije večan, nijedna ljudska organizacija nije večna, mi nismo večni. Naravno, jednog dana će i NATO-u doći kraj, ali u ovom trenutku NATO je izuzetno jaka, čvrsta organizacija koja je duboko prožeta i sa američkim interesima, sa jedne strane, ali sa druge strane i sa interesima EU, odnosno njenih velikih sila“, tvrdi za Sputnjik vojni komentator Aleksandar Radić.
Ako negde škripi, u Turskoj škripi
Zbog toga je sad na nivou političke fantastike ili dnevno-političke, pomalo neodgovorne provokacije, precizira Radić, kad se pojavi neko ko je nekad bio u politici Slovačke i kaže: „Pa mogli bismo da izađemo iz NATO-a“, jer je ovog trenutka potpuno jasno da je Slovačka čvrsto integrisana u strukture NATO-a i EU i to je jedan, u ovom trenutku, neraskidivi paket.
„Šta će se dešavati kad posmatramo razvoj prilika na neke duže vremenske periode, to je istorija, ima svoj tok, verovatno će prilike biti drugačije. Pričati sada da neka zemlja od ovih članica, koje su ujedno i članice EU i NATO-a, ode iz tog paketa, nije realistično“, podvlači Radić.
Ako tražimo gde je pukotina u NATO-u, sugeriše taj vojni komentator, u ovom trenutku je to pre svega Turska.
„Zemlja koja ima izuzetno brojnu, snažnu vojsku, vodi sopstvenu politiku i koja je pokazala, već od onog trenutka kad su ispalili rakete sa lovca F 16 na ruski frontovski bombarder ’Suhoj 24‘, da oni ne žele da vode zajedničku politiku, oni vode svoju politiku. Štite svoje interese“, ističe Radić.
Hipotetički, ako je u NATO moguć neki ekvivalent odlaska Velike Britanije iz EU, onda bi prema Radićevom mišljenju pre svega trebalo da obratimo pažnju na to što se dešava na južnom krilu.
„U ovom trenutku arhitekture NATO-a na prostoru kontinentalne Evrope i u onim zemljama koje izlaze na Atlantski okean čvrsto su unutar evroatlantskih integracija“, jasan je Radić.
Priča o evropskoj vojsci je ideja koja bi trebalo da dovede do konsolidacije EU, dodaje Radić, i stvaranja jedne nove forme organizacije sa elementima države, ali je u ovom trenutku to još maglovit projekat, jer su se početni pokušaji sa preuzimanjem dela odgovornosti na evropske borbene grupe i uspostavljanje evropskih misija pokazali samo kao puko dupliranje kapaciteta u okviru NATO-a.
„Fizički, tim snagama rukovode iz iste zgrade odakle se izdaju naređenja snagama NATO-a. Kritičari NATO-a često govore o mogućnosti razvoja evropske vojske kao alternative. Možda i dođe do takvog razvoja, ali u ovom trenutku još nema naznaka kako bi projekat evropske vojske mogao da se pretvori u jednu čvrstu organizaciju“, kaže Radić.
Možda nekad, ali za 10 godina nikako
Vodeće sile Evrope, pre svega Nemačka i Francuska, koje su zainteresovane za projekat te evropske vojske naglašavaju da on ne isključuje NATO za sad, pa Radić predviđa da i u tom kontekstu kratkoročno gledano imamo jednostavnu političku podelu na prostoru Evrope na NATO i ostale.
„Stvaranje evropske vojske u projektima onih koji stoje iza toga se ne vidi kao neka alternativa NATO-u, već kao neka vrsta dopune Alijanse. Međutim, činjenica je da se stvaranje neke evropske vojske ne može u ovom trenutku posmatrati kao neki prvi korak ka nekom razgrađivanju NATO-a, odnosno rasparčavanju ili izlasku neke pojedine države-članice“, naglašava Aleksandar Mitić iz Centra za strateške studije.
Pre bi se moglo govoriti o tome da NATO, jedinstvo NATO-a i budućnost te alijanse ne ugrožavaju samo problemi o kojima smo govorili, konstatuje Mitić, već i nezadovoljstvo pojedinih članica i sve veći skepticizam prema politici koju vode establišmenti u većini država ne samo Istočne Evrope, već kao što možemo da vidimo i Centralne i Zapadne Evrope gde postoji sve više političkih partija koje se protive takvom nastupu NATO-a.
„Ukoliko pogledamo izbore u Francuskoj pre nekoliko meseci, na tim izborima je praktično 40-50 odsto birača glasalo za partije koje se zalažu za izlazak Francuske iz NATO-a. Imamo sličan položaj u mnogim drugim državama Centralne i Istočne Evrope i činjenica je da je to jedan trend koji će se sasvim sigurno nastaviti“, smatra Mitić.
Sa druge strane, rezonuje Mitić, ne možemo u ovom trenutku da predvidimo niti se čini da je izgledno u narednom periodu, a naročito u nekih narednih 10 godina, da vidimo nešto što je bilo slično ’bregzitu‘ upravo zbog potpuno drugačijeg funkcionisanja NATO-a, drugačije misije NATO-a u odnosu na EU i činjenice da u slučaju NATO-a imamo jednu državu, a to su SAD, koja je apsolutni šef i kontrolor onoga što se dešava u toj organizaciji.
