Poseta Prištini Džejmija Šeja, bivšeg portparola NATO-a, danas zamenika pomoćnika generalnog sekretara NATO-a za nove bezbednosne izazove, bila bi iznenađenje da nisu poznate namere tzv. predsednika Kosova Hašima Tačija da po svaku cenu formira „vojsku Kosova“.
Šeju i družini OVK u odelima političara to nije prvi susret. Njihovo prijateljstvo započeto pod bombama NATO-a 1999. godine, od kojih su ginuli Srbi, nikada nije ni raskidano, a Šejova poseta Kosovu sada ima za cilj da uveri svoje šefove da je Priština spremna da KBS transformiše u vojsku, čime bi se otvorio put Kosovu da postane i članica te vojne alijanse.
U situaciji kad je Evropska unija sve dalja od Prištine, činjenica je da bi ulazak u NATO rešio mnoge probleme kosovskih Albanca.
Doduše, NATO jeste jedno vreme imao dileme oko načina formiranja „vojske Kosova“ jer je zahtevao da sve ide kroz ustavne, a ne zakonske amandmane, ali Priština je, shvatajući da za vojsku neće imati podršku Srba, pribegla novim planovima. Tako je rešila da činjenicu da se na Kosovu nalaze ćelije terorističke organizacije DAEŠ preokrene u svoju korist.
Siromašno Kosovo iz svog budžeta izdvojilo je nedavno 100.000 dolara za borbu protiv tih radikalnih islamista, čime je taj problem istaknut kao broj jedan na Kosovu.
Priština je, na tom talasu, pojačala diplomatske napore kako bi se što hitnije formirala „vojska Kosova“, koja bi, uz NATO trupe, bila brana za evropske države od mogućih priliva radikalnih islamista na njeno tlo. I zato je Šej na Kosovu.
Njegova ocena da je sadašnji BKS „ispunio i više od očekivanih standarda, te da je Kosovo na dobrom putu ka članstvu u NATO-u“, jasno govori da bi, nažalost, Tači mogao da uspe u svojim namerama i to bez da su mu potrebni glasovi Srba.
Da li je Kosovu ostao samo NATO kao sigurna uzdanica?
Milan Mijalkovski, profesor na Fakultetu za bezbednosti, smatra da se na neki način istorija odnosa NATO-a i Albanaca ponavlja, jer nekada su Albanci sa Kosova tražili pomoć od NATO-a, zbog navodnog etničkog čišćenja, dok danas od NATO-a traže vojsku zbog islamista.
Kao što je i onda razlog bio lažan, navodi naš sagovornik, tako je i danas. Da li će Srbija imati dovoljno snage da spreči stvaranje „vojske Kosova“, to, kaže naš sagovornik, zavisi od nas samih, ali i od poštovanja Rezolucije 1244.
„NATO se u odnosu na Srbiju ponaša licemerno jer ima dve strategije. Prema jednoj razvija saradnju sa Vojskom Srbije, a sa druge strane i dalje radi na tome da otme deo teritorije Srbije“, kaže naš sagovornik, dodajući da Šejovu posetu Kosovu vidi kao nastavak prisustva prethodne američke administracije.
„NATO ima cilj da Kosovo i Metohiju uzme kao deo svoje teritorije, a tu već znamo da postoji i njihova baza Bondstil i u tom kontekstu se uopšte ne obazire na interese Srbije. Pritom, postojanje radikalnih islamiste koriste kao navodni argument za ubrzano stvaranje ’vojske Kosova‘, to jest, kao sistem odbrane od terorista. Dakle, oni uvek koriste lažne argumente u postizanju njihovog cilja“, navodi naš sagovornik.
Poseta Šeja Kosovu poklopila se sa posetom Crnoj Gori Veslija Klarka, bivšeg glavnokomandujućeg NATO-a za Balkan 1999. godine, što je daleko od slučajnosti. Ako tome dodamo i činjenicu da je Crna Gora, koja je od skoro članica tog vojnog saveza, više puta javno rekla da bi podržala Kosovo na putu ka NATO-u, gotovo da je izvesno da Tačijeve namere dobijaju sve više šansi da se ostvare.
