Georgij Fjodorov, predsednik moskovskog Centra za društvena i politička istraživanja, ocenio je da SAD prenose težište geopolitičkog sukoba sa Rusijom na Balkan, jer im je jasno da ni sirijski ni ukrajinski problem neće biti rešeni u doglednoj budućnosti.
„Može se reći da se, u nekom smislu, radi o ’zamrznutim konfliktima‘, pogotovo kada je reč o Ukrajini. Što se tiče Balkana, to je ’slaba tačka‘ za Vašington, i zato Amerika želi da ojača svoj uticaj u regionu. SAD su već uvukle Crnu Goru u NATO, a sada je na redu Srbija“, kaže Fjodorov.
On upozorava i da je poduži spisak ostalih frontova u svetu na kojima su Sjedinjene Države i Rusija „ukrstili koplja“.
„Pre svega mislim na Daleki Istok, Korejsko poluostrvo, ali i celu Kaspijsku regiju — veliki ekonomski, energetski i geopolitički čvor, koji uključuje ruski Kavkaz, Gruziju, Azerbejdžan… Naravno, tu je i Iran. Osim toga, u poslednjih nekoliko godina izuzetno je porastao značaj Arktika i on postepeno postaje arena ruskog sukoba sa SAD. To se ne događa samo zbog zaliha energenata, već pre svega zbog bezbednosnog značaja tog regiona. Moram da pomenem i Latinsku Ameriku, tradicionalno uporište levičarskih ideja, pre svih je to Venecuela, ali tu je i Brazil, zemlja koja je članica BRIKS-a“, kaže Fjodorov.
Politikolog Aleksandar Pavić u razgovoru za Sputnjik ocenjuje da Ji takvu izjavu, baš u ovom trenutku, nije dao slučajno.
„Pobedom Donalda Trampa u Americi je ugrožen projekat unipolarnog sveta i suzbijanja Rusije u neprirodan okvir nebitne države“, kaže Pavić i dodaje da su taj projekat do sada sprovodili uticajni krugovi u prethodnoj američkoj administraciji.
„Rusija je sama izašla iz takvog okvira još u vreme obraćanja Putina na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti 2007. godine. Od tad je polako krenulo sve više negativnih tonova iz zapadnih prestonica — na prvom mestu iz Vašingtona i Londona, a posle toga i iz Berlina i Brisela. Sve se dodatno zaprtilo posle puča koji je praktično Zapad sproveo u Kijevu, a odgovor Rusije je bio da jednostavno vrati Krim tamo gde pripada. Sada jednostavno ta cela globalistička konstrukcija, ti centri moći, ono što se sada već standardno naziva ’duboka država‘, oni jednostavno na sve načine pokušavaju da podignu tenzije“, naglašava Pavić.
Ti krugovi, dodaje naš sagovornik, shvataju da Rusija više ne prihvata da bude ono što je bila devedesetih godina prošlog veka i sada je jedini način odbrane od tog poretka, koji je uspostavljen u dobu posle pada Berlinskog zida, da se naprave nove podele u Evropi po nekom hladnoratovskom principu, što zahteva stvaranje veštačkih tenzija. On podseća da takve inicijative nikada ne stižu iz Moskve, već uvek iz zapadnih prestonica, koje predvodi Vašington.
„Jednostavno je — što je Rusija jača, to su tonovi histeričniji. Zaoštravanje tenzija je za njih jedini način da ostanu relevantni i koliko-toliko upravljaju procesima i krizama koje sami stvaraju, a pogotovo zbog tog momenta Trampa i Stiva Benona, koji su unutar Amerike organizovali snage koje se protive establišmentu, ’dubokoj državi‘. Srbija se našla opet na prvoj liniji vatre i, kao svojevrsna ’rupa na ćilimu‘ na NATO mapi Evrope, sada je izložena velikim pritiscima“, naglašava Pavić.
Na pitanje Sputnjika da li Vašington vršenjem pritiska na Balkanu pokušava da nekako nadoknadi gubitak koji ima na drugim frontovima, kao što su Sirija, Bliski istok i Ukrajina, kao i svest o vojnoj nadmoći Rusije na njenoj zapadnoj granici, i zato „pokazuje mišiće“, Pavić kaže da će Vašington uvek i svuda pokušavati da napravi neki novi iskorak.
„Kao svaki agresor, oni uvek pritiskaju tamo gde smatraju da je najslabije i gde im je najlakše da ostvare neki dobitak. Naleteli su ’na tvrdo‘ u Siriji i u Ukrajini, i jednostavno je Balkan sad najpovoljnije mesto da izvrše pritisak, pogotovo što ovde još nisu ’završili posao‘. To jeste neka vrsta kompenzacije, jer su njima uvek potrebne pobede i u tom smislu ne mogu da se pomire sa tim da sada imaju seriju poraza. Pritiskaju po celom svetu, neće da se odreknu te globalne moći i principa da je praktično cela zemaljska kugla sfera američkog uticaja, a neka mesta su pogodnija za agresiju ili agresivno delovanje od drugih. Srbija je pogodna iz više razloga — ako mogu da ostvare pobedu ovde, to može da im pomogne da zbiju redove, da malo povrate autoritet. Ako nisu u ekspanziji, onda slabe — to je logika agresivne imperije. Dok god je takav odnos snaga i dok god takve snage vode politiku u Vašingtonu, tako će da bude“, kaže Pavić.
Naš sagovornik dodaje i da će, što duže Srbija bude istrajavala u svom stavu, Vašington i Zapad postajati sve slabiji i imati manje mogućnosti da homogenizuju ostatak Evrope i stvore jak front protiv Rusije.
„Ne samo što je Rusija svakim danom sve jača, već je istovremeno i stanje u Vašingtonu i Americi sve nestabilnije. Sve je izvesnija i nova ekonomska kriza, zbog lažnog novca koji se već skoro deceniju veštački ’upumpava‘ u zapadne privrede. Jednostavno, proces je stigao do kulminacije i sada je Srbija najpre na udaru. A zapravo, cilj je Rusija. Do ovoga je moralo da dođe. Niko ne treba da bude iznenađen. Sve je išlo u tom pravcu“, kaže Aleksandar Pavić na kraju razgovora za Sputnjik.
